(Ne) može i veće penzije i njihovo vraćanje na staro

S druge strane predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana brnabić su oprezni i najavljuju da će pre preuzimanja bilo kakvog poteza biti sagledana realčna ekonomska situacija.

Premijerka Ana Brnabić izjavila je  da bi ukidanje Zakona o privremenom umanjenju penzija značilo smanjenje primanja za 80 odsto penzionera, što Vlada Srbije ne želi, već se traži način kako da se fazno ponovo pređe prethodni sistem – redovno dvogodišnje usklađivanje penzija. Ona je tako prokomentarisala navode da je misija MMF-a sugerisala predstavnicima vlasti da ukinu krizne mere za penzionere, odnosno Zakon o privremenom umanjenju penzije, koji je na snazi već četiri godine.

Sve u svemu, povećanje penzija za sve je izvesno, samo je pitanje kada i kako. Fiskalni savet Srbije je, ocenjujući Fiskalnu strategiju, kazao da ona ne precizira kada će se ukinuti privremeno umanjenje natprosečnih penzija, ali i umanjenje plata u javnim preduzećima. Što je još gore, ukazao je FSS, zadržavanje privremene mere umanjenja penzija predstavlja i obziljan fiskalni rizik, budući da se najavljuju tužbe penzionera kojima su primanja još uvek smanjena. Te tužbe bi se, ocenio je FSS, za period od 2018. lako mogle pokazati kao osnovane. Pri tom, FSS ne spori da je mera umanjenja penzija do kraja prošle godine zarad finansijske konsolidacije bila opravdana, ali ističe da je opasnost od izbijanja krize javnog duga prošla, a penzije su praktično dostigle svoj dugoročno održivi nivo te nema ekonomskog osnova da ta privremena mera i dalje ostaje na snazi.

Mnogo nedoumica i zabuna prethodnih meseci bilo je oko Zakona o privremenom umanjenju penzija. Naime, penzioneri su verovali – jer je tako bilo u predlogu – da će on važiti do kraja 2017. godine i da će nakon toga biti ukinut. Međutim, u konačno usvojenom Zakonu, koji je objavljen u „Službenom glasniku Srbije”, roka važenja nema, odnosno nije ograničen. Da je to tako, potvrđuje i činjenica da u Fiskalnoj strategiji Srbije za ovu godinu, s projekcijama za 2019. i 2020, uopšte nije ni predviđeno ukidanje njegovog važenja. Na to je ukazao FSS, tvrdeći da je to najveći nedostatak fiskalne strategije jer ne precizira kada će ukinuti privremeno umanjenje natprosečnih penzija kojim je narušen ekonomski odnos između uplaćenih doprinosa i isplaćenih penzija.

Da su se penzije „uklopile” u zahtev MMF-a potvrđuje i Finansijski izveštaj Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za prošlu godinu. Po tom dokumentu, na kraju 2017. godine učešće neto penzija u BDP-u Srbije palo je na 11,1 odsto, što je u skladu sa zahtevom MMF-a koji je iznet još 2014. godine. Osim toga, ukazao je direktor Sektora za finansijske poslove RF PIO Ivan Mimić, transferi iz buyeta  za redovnu isplatu penzija su iz godine u godinu manji, te su na kraju 2017. iznosili 31,3 procenat. Fond PIO je tokom prošle godine povećao prihode i primanja na 68,6 procenata.

Inače, penzije veće od 25.000 dinara mesečno umanjene su od oktobra 2014. godine i to 22, odnosno 25 odsto. U trenutku kada je država usvojila Zakon o privremenom umanjenju penzija učešće penzija u BDP-u iznosilo je 13,8 odsto. Takođe, pre četiri godine iz buyeta Srbije za isplatu penzija izdvajano je oko 50 odsto potrebnog novca. Penzioneri kojima su penzije umanjene žalili su se Ustavnom sudu Srbije, ali odgovor nisu dobili, a poslednjih meseci najavljuju žalbu sudu u Strazburu.

Da li će kreatori ekonomske politike u Srbiji prihvatiti sugestiju MMF-a, pa i Fiskalnog saveta Srbije, tek će se videti, s obzirom na to da je veća sada najavljeno povećanje penzija do kraja godine. Ukoliko penzije budu povećane – a nema sumnje da se to i dogogoditi ako ekonomski rezultati i dalje budu dobri – ostaje otvoreno pitanje da li ima dovoljno novca i za njihovo povećanje i za ukidanje Zakona o privremenom umanjenju penzija. 

LJ. Malešević