Projekat decenije: Tikvara postaje Palić za jug Bačke

Narodski rečeno, u priobalju, a ono je od centra varoši udaljeno desetak minuta pešačenja, gradiće se regatna staza, odnosno ovo treba da postane veslački centar cele Srbije, gradiće se marina na levoj obali Dunava, a biće nekoliko stotina metara uzvodno od mosta koji povezuje Bačku Palanku i Ilok, odnosno Srbiju i Hrvatsku.

Planiraju se i hoteli, restorani, kampovi... U projekat se uklapaju i postojeći otvoreni sportski tereni, sportske hale kao i otvoreni olimpiski bazen koji posle nekoliko godina gradnje konačno treba da bude spreman da ovog leta primi kupače. Planom je obuhvaćena površina od skoro 390 hektara koja predstavlja deo Prirodnog dobra „Tikvara“ i njegove zaštitne zone.             

Posle devet godina postignut je značajan korak ka realizaciji Projekta prioblja Dunava, kaže, između ostalog, Branislav Šušnica, predsednik Bačkopalanačke opštine.

Kako dodaje, mogućnost rešavanja ovog izuzetno kvalitetnog prostora sada je izvesnija.

Donošenjem Plana detaljne regulacije priobalne zone bliži smo regulaciji, odnosno promeni izgleda priobalja, a samim tim i budućnosti naše opštine u sferi turizma. Ali, ne samo turizma, već i bogatijim sportsko-rekreativnim sadržajima, izgradnji neophodne komunalne infrastrukture i saobraćajnih koridora. Redovnim kontaktima sa Ministarstvom omladine i sporta Vlade Republike Srbije zaključili smo da ova lokacija ima sve predispozicije da izraste u Nacionalni regatni centar, najavljuje Šušnica.

Oni koji su radili na ovom projektu kažu da zalivno jezero „Tikvara“ koje je povezano sa Dunavom, a deli ih pedesetak metara, i nekoliko bara bliže varoši, treba za jug Bačke da postanu ono što je Palić za sever Vojvodine. Sa skupštinske govornice čulo se da se faktički lokalna vlast nalazi na početku relizacije velikog posla mada ideja postoji godinama, a sve je mogle da se počne pre skoro jedne decenije. Moglo, ali nije, jer, sada su i političari priznali da nije bilo konsenzusa. Nadležni, stručniji i realniji, kažu da se ovaj posao u najboljim okolnostima može završiti za 3-5 godina, a da su pare za njegovu realizaciju veliki pa se, paušalno, barata sa cifrom od desetak miliona evra.     

U celu priču uklapaju su i labudovi, a ljubitelji i posmatrači ptica kažu da ovde živi oko 100 parova labudova, tzv. „grba“. Nisu oni uvek bili ovde, doselili su se pre par decenija i ostali. Toliko su se odomaćili da često jedu hranu ljudima s dlana.

Palančani su ih prihvatili, paze, maze, postali su atrakcija, a posebna briga o njima vodi se zimi kada se jezero zaledi i kada su oni jedini i pravi gospodari ove vode. Nekako s proleća, a posebno leti, labudovi se sami povlače u dalje delove jezera, džentlmenski prepuštajući na par meseci plažu i deo obale brojnim kupačima, a u vrelim danima zna da ih bude i po par hiljada.

Dugo se ovde vodila polemika da li veslačka staza, sa sudijskim tornjem i svim drugim potrebnim sadržajima za održavanje najvećih svetskih takmičenja u kajaku na mirnim vodama, ali i veslanju, treba da se gradi u sastavu jezera, ali da bude locirana na prostoru sadašnje Cvrcine bare. Autori projekta su prelomili i napisali da će Tikvara ostati ovakva kakva je, s tim što će biti zaštićena od Dunava koji godinama kida obalu i preti da se spoji sa jezerom. Tačnije, jezerska voda ostaće samo za kupače na predivnoj plaži koja je već ovih dana posećena, ali i rekreativnim ribolovcima, nautičarima, vlasnicima splavova, odnosno kućica na vodi...

Da bi se od postojeće Cvrcine bare i komšijske bare uredila regatna staza potrebne su izmene i u saobraćaju. Put, odnosno ulica koja vodi iz centra grada ka priobalju i završava kod starog skelskog prelaza na levoj obali Dunava i čuvene stare čarde dobiće mostić ispod koga će veslači prolaziti.

U sklopu ovog kompleksa je i Gradska plaža na obali Dunava, a od plaže na Tikvari udaljena je par stotina metara. Ovdašnji istoričari, odnosno amateri koji listaju zaboravljene knjige, ili preturaju po tavanima, dokazuju da je Bačka Palanka imala svoj štrand i davno pre Drugog svetskog rata. Štrand je imao prilaz stazom kroz šumu, imao je blagajnu i stan za domara. Plaža je imala žensku i mušku češljaonicu sa ogledalima i priborom, a postojalo je 180 kabina. Neke su se iznajmljivale na dan, nedelju, mesec. Staza kroz pesak do kabina imala je daščani pod. Plaža je imala restoran, frizerski salon, hangare za čamce, sprave za vežbanje, klupe za deke i bake koji su čuvale unučad. Postojao je ograđen deo plaže sa sigurnosnim pojasevima za decu i neplivače. Palanački štrand nestao je u zimu 1944 - 45. godine, jer tu je bila granica fronta.                                                                                                     

Miloš Sudžum