Sopran Sara Vujošević: Tradicija u klasičnom ruhu

Imeđu ostalog, program koncerta obuhvata sedam aranžmana crnogorskih narodnih pesama za glas i klavir, koje potpisuje čuveni ruski kompozitor Aleksej Vorobjov, zatim nekoliko solo pesama, pa arije iz opere „Balkanska carica” italijanskog kompozitora Dionizija de Sarna San Đorđa po motivima dela kralja Nikole, kao i dve arije vladike Danila iz oratorijuma Nikole Hercigonje „Gorski vijenac”, koje će izvesti prvak Baljšoj teatra, bariton Dmitri Trapeznikov. Uz Saru Vujošević i Trapeznikova, u programu učestvuju i bariton Dmitrij Grinih, pijanista Pavel Šestov, kao i narodni guslar Rajko Radović.

„S obzirom na to da dobar deo života živim u inostranstvu, zvezda vodilja projekta je promocija crnogorske tradicionalne kulture i svega što je njeno izvorište“, pojašnjava u razgovoru za „Dnevnik” Sara Vujošević.

„Kako poslednjih godina aktivno nastupam na naučnim međunarodnim konferencijama – gde sam predavač iz Crne Gore, koji s naučne osnove proučava crnogorski folklor i njegovo baštinjenje, naposletku, kako se crnogorska tracionalna muzika implementira u našim klasičnim delima – bilo je prirodno da nastavim u tom pravcu i izvođački.“

Jedan od najupečatljivijih elemenata projekta „Blago Crne Gore” je svakako muzički susret operskog glasa, školovanog glasa, vašeg glasa - i gusli?  

„Kreator te ideje je moja malenkost, na šta sam posebno ponosna, jer smo u ovom projektu otišli za još jedan korak dalje u misiji promocije sveukupnog kulturnog blaga Crne Gore. Ipak, ne bih mnogo pričala o tome, pustila bih publiku da sama da svoj sud.“

Projekat je do sada izveden desetak puta, između ostalog i u Londonu. Da li se i u kojoj meri, odnosno kom pravcu, on vremenom razvija?      

„Stalno se nešto menja, nije neko uzalud rekao da upravo ideje i kreativnost menjaju svet na bolje. Trudim se, kao i moje kolege, da nama kao izvođačima ovog projekta uvek bude nešto novo na repertoaru, kako nam izvođenje programa koncerta „Blago Crne Gore” ni u jednom slučaju ne bi izgubilo onaj divan osećaj bumeranga emocije, koji dobijamo od radosne publike, neizostavno svaki put. A taj osećaj isključivo zavisi od ekspresije umetnika na sceni i koliko je on inspirisan.“ 

Kada reakcija publike, o kojoj govorite, podstiče a kada zna da obeshrabri umetnika? 

„U prvom redu, svako izvođenje mora da podstiče, jer se u suprotnom smisao, tj. suština gubi. A kada je izvođenje podsticajno, svaka publika može biti prava publika. Sve zavisi od umetnika.“  

Školovali ste glas, ali ste i doktor muzikologije. Šta vas je uputilo muzikologiji i koji je fokus Vašeg interesovanja na polju teorije?    

„Školovala sam se, pre specijalizacije i uspešno okončanih dvogodišnjih magistarskih studija u Moskvi, upravo u Novom Sadu, gde sam završila osnovne studije u klasi čuvene primadone, predivnog čoveka i velike dame, profesorke Vere Kovač Vitkai. A ka muzikologiji su me uputili čista ljubav prema tradiciji, folkloru, tome kako se ona odražava u crnogorskim klasičnim delima i, između ostalog, mali broj radova koji su napisani na tu temu. U početku je izgledalo kao Sizifov posao, ali s obzirom na to da su mi uvek jako dobro išli teoretski predmeti, i uz saradnju s vrhunskim stručnjacima koji su me nadogradili i izgradili  na tom polju, uspela sam da završim i svoje prvo naučno delo. Knjiga je izdata na ruskom jeziku, po odbrani doktorske disertacije, u izdanju Ministarstva kulture Ruske Federacije. Svesna sam da je nauka nešto čemu u svakom trenutku, kao individua, moraš biti maksimalno posvećen. Zato će vreme pokazati kako će se i u kom pravcu dalje odvijati moj profesionalni put.“

M. Stajić