Od 1. jula najstariji u privatnim domovima uz pomoć države
BEOGRAD: Oko 500 najstarijih koji nemaju bliže srodnike i materijalno su ugroženi, a na listama su čekanja za smeštaj u državne staračke domove bi od 1. jula mogli da dobiju mesto u privatnim domovima uz pomoć državnih subvencija.
To je za Tanjug potvrdio pomoćnik ministra za rad u Sektoru za brigu o porodici i socijalnu zaštitu Miloš Janković, koji kaže da je za takvu vrstu pomoći, budžetom za 2018. predviđeno 204 miliona dinara.
Jankovića objašnjava da će cena smeštaja za najugroženije građane koji nemaju nikoga da brine o njima biti do 40.000 dinara i da će država nadomestiti razliku između ove cene i primanja kojima oni raspolažu.
"Ministarstvo je ponudilo cenu koja će se kretati do 40.000 dinara, i ona je utvrđena na osnovu prosečne cene smeštaja u Beogradu za drugu i treću kategoriju socijalno ugroženih", objašnjava Janković.
Ako je na primer, penzija korisnika 30.000 dinara, kaže, preostalih 10.000 će snositi država, a ukoliko korisnik nema nikakav izvor prihoda i spada u kategoriju najugroženijih, država će snositi ceo trošak smeštaja, poručuje Janković.
Podseća da je ta vrsta pomoći za građane trećeg doba trebalo da počne krajem prvog kvartala ove godine, međutim, kaže Janković, pomerena je za 1. juli zbog različitih tumačenja u vezi sa primenom Zakona o javnim nabavkama.
"Očekujem da će do 1. jula sve biti gotovo - objavljen javni poziv, izabrani pružaoci usluga i da će oni ljudi koji do tada izraze želju da budu smešteni u neku od ustanova privatne socijalne zaštite, do tada biti i upućeni u nju ", rekao je Janković.
Pružioci usluga mogu biti samo licencirane privatne ustanove socijalne zaštite, kojima Ministarstvo za rad izdaje dozvolu, a takvih je u Srbiji trenutno 191.
Lista čekanja od oko 800 najstarijih građana za 42 državne ustanove socijalne zaštite i popunjenost tih domova do 98 odsto, bile su signal da pre dve godine Udruženje privatnih ustanova socijalne zaštite pokrene inicijativu za smestaj ljudi u privatnim domovima.
Prema Jankovićevim rečima, prosečna popunjenost privatnih ustanova je oko 73 odsto, te upravo tu ima prostora i mogućnosti da veći broj ljudi sa liste bude zbrinut.
Ono s čim privatne ustanove nisu zadovoljne, naglašava Janković, jeste cena od 40.000 dinara za koju smatraju da nije adekvatna za privatnike u Beogradu i Novom Sadu.
"Država trenutno može da pruži toliko, a spremna je da se uključi i reši taj problem. Ove godine opredelili smo 204 miliona dinara budžetskih sredstava", ističe Janković.
On očekuje da će ovaj projekat probuditi interesovanje kod vlasnika privatnih domova kojima ta cena odgovara, jer u provincijskim mestima u Srbiji, zbog nižeg standarda, ta cena bi zadovoljila potrebe.
Sekretar Udruženja za privatne smeštaje socijalne zaštite Nikola Martić, kaže da je cena smeštaja koju bi pokrivao budžet, a za koju se na ranijim sastancima sa Ministarstvom govorilo da će biti oko 37.000 dinara mesečno, "nerealno niska" za privatnike koji nemaju isti status kao državne ustanove.
"U državnim ustanovama medicinsko osoblje je na platama koje pokriva RFZO, a pri čemu su oni delimično i na budžetima lokalnih samouprava... Ali mi u svakom slučaju ne želimo unapred da spekulišemo o ciframa", navodi Martić.
Saglasan je sa Jankovićem da je novac iz budžeta koji odvojen za ovu namenu dovoljan da se zbrinu svi materijalno ugroženi pripadnici trećeg doba.
Udruženje broji oko 50 privatnih ustanova, što je trećina od ukupnog broja privatnih domova u Srbiji, a oni bi, prema Martićevoj proceni, mogli da smeste polovinu broja ljudi sa lista čekanja, a smatra da će se broj zahteva za domove udvostručiti kada reforma počne.