Reba: Studenti se bave temama bitnim za budućnost

Reč je o studijskim projektima koji treba da pokažu kako naš grad može da se transformiše i prilagođava građanima i da formira kvalitetne prostore, a krajnji cilj je da žitelji budu srećni i zadovoljni. Teme takvih radova, kako kaže direktor Departmana za arhitekturu i urbanizam FTN, prof. dr Darko Reba, uvek su one za koje profesori smatraju da su aktuelne i bitne za budućnost.    

„Uglavnom se radi o nekim centralnim prostorima koje bismo želeli da prilagodimo pešacima“ objašnjava Reba.“ Naše ulice i trgovi u centru su još uvek pretežno zauzeti parkinzima i mnogo je automobila, a u takvim prostorima ljudi baš i ne vole da borave. Mnogo pažnje posvećujemo i ideji decentralizacije grada i kulture, aktiviranju određenih delova koji su dalje od centra, stvaranju javnih mesta za socijalizaciju... S prijateljima iz „Novog kulturnog naselja” već godinama radimo na takvim projektima, a njihov cilj je da dobijemo kulturni centar na Novom naselju.“

Studenti često za zadatak imaju prilagođavanje obale Dunava ljudima. Kao kaže naš sagovornik, iako je već dosta urađeno na tome, još je mnogo neiskorišćenog prostora. Akcenat studentskih radova je i na promociji boljeg funkcionisanja javnog saobraćaja, kao i biciklističkog, oslanjajući se na konfiguraciju terena, koja je, po rečima Darka Rebe, savršena za dvotočkaše, a redovna tema je i transformacija nekadašnjih industrijskih područja, koja bi, po njegovom mišljenju, trebalo da postanu mesta socijalizacije jer sadrže zanimljive istorijske slojeve i atmosferu prošlih vremena. Time, pre svega, misli na Kinesku četvrt, područja oko Luke, ili napuštene industrije uz Kvantašku pijacu, koje su na desetak minuta šetnje od centra. Šef Departmana napominje da takvi zadaci uvek izrode pregršt dobrih i zanimljivih projekata. 

Prostori podređeni ljudima,a ne automobilima



Ulice u centru Novog Sada stalno se prilagođavaju kolskom sabraćaju, ukazao je prof. dr Darko Reba, upozoravajući na to da su majke s decom ili osobe s otežanim kretanjem samo neke od socijalnih grupa kojima visoki ivičnjaci i takvo uređenje stvaraju probleme. Po njegovoj oceni, te ulice bi trebalo da budu primarno pešačke, s velikim ograničenjem kretanja vozila.

„U Novom Sadu, koji je osamdesetih godina bio grad s najvećim procentom zelenila, unutarblokovski prostori se danas projektuju za parkinge, dok je zelena površina retkost, kao što je slučaj s Novom Detelinarom“,  dodao je profesor Reba.“ Mogućnost parkiranja automobila ispred zgrade ili u centru grada je ipak luksuz, a novac od naplate parkinga bi se, kao i u evropskim gradovima, mogao ulagati u javni i biciklistički saobraćaj.“

„Cenimo i uvažavamo studentske ideje, pošto su to zamisli mladih ljudi koji bi u budućnosti zaista trebalo da oblikuju naša naselja. Trudimo se da posle svakog zadatka napravimo izložbu i katalog radova da bi ideje ostale zabeležene. To je njihov doprinos kolektivnom razmišljanju o budućnosti prostora, što može poslužiti kao dobra podloga nekome ko će zaista da radi na tome“, rekao je Reba.

Studenti arhitekture s FTN-a i njihovi mentori sarađivali su s urbanističkim ustanovama u Novom Bečeju, Kuli, Somboru, Irigu... Iz saradnje s Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam proistekao je zadatak transformacije Banatskog Aranđelova, sela koje ostaje bez stanovništva, te je ideja bila da studenti pokažu kako bi to mesto trebalo da se promoviše kao prijatno mesto za život potpuno dugačijeg kvaliteta nego što je to u gradu, na radost stanovnika sela, a učestvovali su i u projektovanju rekonstrukcije škole i dogradnje lovačkog doma.

J. Vukašinović, D. Ristić