Milić: Prava zaposlenih bolje zaštititi
„Nema dovoljno radnih mesta, teško se dolazi do posla, stepen nesigurnosti onih koji rade da li će i sutra imati gde da odu na posao je ogroman, plate su male, mnogo je rada na crno“, kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milić.
Praznik rada – Prvi maj ustanovljen je 1889. godine, kao sećanje na radničke demonstracije u Čikagu nekoliko godina ranije. Taj praznik obeležava se u oko 150 država, a u Srbiji će biti obeležen u Beogradu, 1. maja u 12 časova, a borba za osnovna ljudska prava svakog radnika, odnosno borba za pravo na život dostojan čoveka traje i danas.
Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, osim ukazivanja na položaj radnika u našoj zemlji, osnovni cilj sindikalnog okupljanja usmeren je na to da je poslednji trenutak da se zaustavi odlazak mladih iz Srbije, koji je alarmantan.
„Nema dovoljno radnih mesta, teško se dolazi do posla, stepen nesigurnosti onih koji rade da li će i sutra imati gde da odu na posao je ogroman, plate su male, mnogo je rada na crno“, kaže Milić. „U svakoj zemlji u kojoj je nezaposlenost visoka važi pravilo – uzmi ili ostavi, pa mnogi na to pristaju jer jednostavno nemaju izbora. I s prosečnom platom teško se sastavlja kraj s krajem, a kamoli da to uspeva onima koji kući svakog meseca donesu minimalnu zaradu, a takvih je mnogo.“
On ukazuje na to da je radnik praktično savremeni rob, lako je zamenjiv, a jedino što je sigurno je da je nesigurnost stalna i kad je u pitanju radno mesto, vreme rada, visina i redovna isplata zarade...
„Srećom, u poslednje vreme vidljivi su pomaci nabolje, otvaraju se fabrike, zapošljavaju novi radnici, stvara povoljna klima za investitore i u tom pravcu se mora nastaviti. Srbija ima šta da ponudi – mlade i obrazovane ljude, kao i one s iskustvom. Ne sme se dozvoliti da Srbija bude zemlja jeftine radne snage, da najveći broj zaposlenih zarađuje minimalac, koji je u proseku od oko 200 do 250 evra mesečno.“
Po Milićevim rečima, rad na crno i siva ekonomija i dalje su veoma prisutni, te Zakon o radu, koji je na snazi od 2014. godine, nije dao onaj rezultat koji se prilikom njegovog donošenja očekivao.
Štrajk je Ustavom garantovano pravo
"Štrajk je Ustavom garantovano pravo i poslednji je vid radničke borbe, kada su iscrpljeni sve druge mogućnosti i kad se do kompromisa nije došlo. Ne vidim razlog zašto se donosi zakon o štrajku, koji će otežati mogućnost da radnici iskažu svoje nezadovoljstvo i ukažu na nepravdu s kojom su suočeni“, kaže Milić.
„Ako je Zakon o radu trebalo da doprinese smanjenju rada na crno, rezultat nije postignut i argument, koji je navođen kao ključan, ne stoji jer je prošle godine otkriveno 21.228 radnika koji su radili neprijavljeni, na crno, i to i u registrovanim i u neregistrovanim preduzećima. To je 15 odsto više nego godinu ranije, a čak 37 odsto više nego 2015. To svakako govori o tme da se broj zaposlenih na crno povećava, bez obzira na to što se može tumačiti i time da su isnpekcijski organi bolje radili. Za bolji položaj radnika država bi trebalo da bude na strani radnika, a ne krupnog kapitala, da otkriva i kažnjava nesavesne poslodavce – koji izrabljuju i zapošljavaju radnike na crno i ne plaćaju poreze i doprinose.“
U Srbiji rad preko agencija za zapošljavanje još uvek nije zakonski regulisan, a iako su sindikati protiv takve vrsta radnog angažmana, ukazuje Milić, ne mogu se zatvarati oči i praviti se da ga nema.
„Važno je da se izjednače položaj i prava radnika na lizing s pravima zaposlenih na neodređeno vreme, njihov broj ograniči na deset odsto ukupno zaposlenih u kompaniji, da se na lizing ne mogu zapošaljavati radnici u osnovnoj delatnosti firme, mora im biti dozvoljeno sindikalno organizovanje, plaćeni svi doprinosi i porezi...“, kaže Milić.
Dobrila Mlađenović
