Tema Dnevnika: Kako se zaštititi od nepoštene trgovačke prakse
Neretko se na policama i u vitrinama velikih trgovinskih lanaca nalazi i desetak istih proizvoda različitih proizvođača, što kupcu omogućava da izabere proizvod koji mu odgovara – bilo po ceni, kvalitetu, izgledu, pakovanju...
Ipak, na pitanje da li je ponuda velikih velikih trgovinskih lanaca dovoljno raznovrsna i zaista najbolje što se nudi na tržištu ili je diktira odluka trgovca prilikom izbora ponuđača/dobavljača odgovor je teško dati. Ponuda u radnjama svakako zavisi od mnogo faktora, a sigurno je da presudnu reč u tom lancu ima baš trgovac, koji je plasira.
Moguće je da takva pozicija trgovcu omogućava da diktira uslove koji, ponekad, nisu u skladu s pravilima konkurencije. Takve prakse ima verovatno i kod nas, a slično se dešava i u drugim zemljama. U nekima postoje zakoni ili preporuke kako da se eventualno nepoštena trgovačka praksa u lancu snabdevanja hranom spreči/zabrani i na taj način obezbedi fer odnos u raspodeli dohotka od prodaje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. To je korisno za sve učesnike u lancu snadbevanja hranom, a sigurno doprinosi i povećanju zarade domaćih proizvođača.
Iz Ministarstva trgovine ukazuju na to da Zakon o trgovini propisuje zabranu nepoštene tržišne utakmice, kojom se krše kodeksi poslovnog morala i dobri poslovni običaji i kojom se nanosi ili može naneti šteta drugom trgovcu. Prilikom tužbe zbog nepoštene tržišne utakmice predviđena je i naknada štete – i materijalne i nematerijalne zbog povrede poslovnog ugleda. Osim toga, trgovcima je zabranjeno da svojim delovanjem dovedu do značajnog poremećaja na tržištu – prikrivanjem određene robe, ograničavanjem ili obustavljanjem njene prodaje, zaključivanjem prividnih ugovora o prometu određene robe kojima se bitno menja ponuda ili tražnja i nivo cena na tržištu.
Nesporno je da u lancu snabdevanja hranom ima onih koji koriste tržišnu snagu, bilo da su otkupljivači, prerađivači ili trgovci, u odnosu na dobavljače i direktno ili indirektno nameću obaveze i traže ispunjenje određenih uslova, produžuju rok plaćanja, nameću niže cene i to bi, svakako, trebalo sprečavati.
U toku izmene Zakona o trgovini
Trenutno se rade izmene Zakona o trgovini, odnosno biće donet nov, koji će detaljnije urediti tu oblast, ukazuju iz Ministarstva trgovine, a uveliko se radi i na novom zakonu o zaštiti konkurencije. To je osnovni propis koji štiti konkurenciju na tržištu Srbije i svako ko ima informacije ili sumnje da postoji povreda konkurencije, može podneti prijavu Komisiji za zaštitu konkurencije. Uz to, Zakon o zaštiti potrošača je propis koji štiti najslabiju kariku u lancu snabdevanja – potrošače.
Na domaćem tržištu brigu o očuvanju tržišta, tržišnih uslova i zaštiti konkurencije vodi Komisija za zaštitu konkurencije, iz koje ističu da je njihov zadatak da se čuvaju pravila igre, a ne igrači. U Srbiji nije zabranjen dominatan položaj na tržištu, ali se taj položaj ne sme zloupotrebljavati, kažu u toj komisiji, ističući da se postupa po incijativi, ako ima osnova za pokretanje postupka, ili samostalno. Komisija utvrđuje stanje, vodi sudski spor i donosi odgovarajuće mere, a ako se utvrdi da su prekršena pravila konkurencije, propisane su kazne i do deset odsto godišnjih prihoda.
Po rečima pravnog savetnika u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine Marka Dragića, poštovanje i kontrola važećih propisa doprinosi zdravoj tržišnoj utakmici, višem kvalitetu proizvoda, većoj konkurenciji i obezbeđivanju najboljih uslova za potrošače.
D. Mlađenović