Hrvatski istoričari protiv međunarodne komisije za Jasenovac
ZAGREB: Ideja o formiranju međunarodne komisije za istraživanje istine o Jasenovcu, koju je podržala predsednica Kolinda Grabar Kitarović, nije naišla na podršku istoričara u Hrvatskoj, koji smatraju da, kako kažu, ne treba Srbiji davati nadležnost za njihovu istoriju ali da, ako se to ipak želi, partnere treba tražiti u Evropskoj uniji.
Ideja o formiranju međunarodne komisije za utvrđivanje istine o Jasenovcu je zapravo potekla od predsednika Hrvatskog helsinškog odbora, Ivana Zvonimira Čička, koji je juče novinarima u parlamentu rekao da je formiranje takve komisije neophodno jer "Srbija manipuliše brojem jasenovačkih žrtava".
Čičak, koji je bio predsednicin izaslanik u Jasenovcu na državnoj komemoraciji, rekao je i da je navodno predsednica formiranje komisije Hrvatske i Srbije već spomenula predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, toom njegove posete Hrvtskoj, u februaru.
Prema Čičkovoj ideji, komisiju bi predvodio predstavnik Memorijalnog centra za žrtve holokausta Jad Vašem, a članovi bi bili predstavnici Hrvatske, Srbije, Katoličke i Pravoslavne crkve i Svetskog jevrejskog kongresa.
Včernji list, međutim, piše da ideja o formiranju međunarodne komisije za utvrđivanje istine o Jasenovcu, koja je posebno na važnosti dobila podrškom predsednice Kitarović, nije naišla na odobravanje među istoričarima u Hrvatskoj.
Jedan od njih je Tvrtko Jakovina koji kaže da su ga je izjava Kitarović na tu temu iznenadila.
" Kao prvo, žao mi je što predsednica i njeni savetnici ponavljaju predloge srpskog istoričara Bulajića koji je bio glavni za naduvavanje broja žrtava u Jasenovcu iz 80-ih godina 20. veka. Velikosrpski krugovi 80-ih godina prošlog veka predlagali su upravo taj koncept", kazao je Jakovina.
Kao drugo, naveo je da je za vreme vlasti HDZ, čija je članica bila i predsednica, otvoreno osam novih studija istorije u Hrvatskoj, otvoreni su i novi instituti, a postoji, kaže, i javna ustanova Jasenovac, koja decenijama radi na istraživanju broja ubijenih u Jasenovcu.
"I ta brojka iznosi 83.857 ljudi. Ako neko misli da se međunarodnom komisijom mogu rešavati dileme u nauci, onda čini veliku štetu nauci ili o nauci ništa ne zna. Znamo jako dobro o čemu govorimo kada govorimo o Jasenovcu:, rekao je Jakovina.
On, kako se navodi, tu predsednicu izjavu vidi pre svega kao još jedan udar na struku.
Ni istorčar Ivo Lučić ne pozdravlja predsednicinu podršku ideji o formiranju međunarodne komisije.
"Zašto bismo Srbiji dali nadležnost nad našom istorijom? Gledajući situaciju u Srbiji, i političku i u naučnoj zajednici, uzimajući u obzir i komisiju o Alojziju Stepincu, od poverenstva koje predlaže predsednica ne bi bilo ništa. Ono možda dobro zvuči, ali ne bi ostvarilo baš ništa", kaže Lučić.
Smatra da, ako već Hrvatska želi da u saradnji sa nezavisnim stručnjacima istražiti istoriju Jasenovca, onda partnere treba tražiti u Evropskoj uniji, a ne u Srbiji.
"Pitanje Jasenovca u Srbiji nije pitanje nauke, nego političkih pozicija koje prikupljaju poene na toj temi i zaoštravanju odnosa s Hrvatskom", smatra Lučić.
On smatra da Srbiju uopšte ne zanima ulazak u Evropsku uniju, nego političke elite u Srbiji, tvrdi, na antagonizaciji odnosa s Hrvatskom grade svoju popularnost u srpskoj javnosti.
" Neka se Belgija i Francuska, tradicionalni prijatelji Srbije, brinu o njenom eventualnom ulasku u EU, zašto bi na to pazila Hrvatska?", zapitao je Lučić.
Večernji konstatuje da se predsednica Kitarović izjavom o međunarodnoj komisiji za Jasenovac verovatno bila podstaknuta vladinom komisijom sa suočavanje s prošlošću, koje se bavilo sporovima u hrvatskoj istoriji, a ponajpre pozdravom “za dom spremni”.
I pre Čička i predsednice u februaru ove godine osnivanje takve komisije za Jasenovac predložio politički analitičar Slaven Letica, koji je, piše Večernji, apel uputio premijeru Andreju Plenkoviću.
