Za ravnomeran razvoj Vojvodine još 500 miliona od Pokrajine

Vrednost ugovora je 500 miliona dinara, od toga 60 odsto, odnosno 300 miliona, obezbedila je Pokrajinska vlada, dok je ostatak obezbeđen iz budžeta opština. Ugovore je potpisalo 28 lokalnih samouprava za 44 projekta.

Za vodovodne mreže i fabrike vode, pumpne stanice opredeljeno je 360 miliona dinara, dok je 140 miliona dinara izdvojeno za izgradnju kanalizacione mreže.

„Raspisana su dva konkursa: prvi se tiče vodnih objekata u vodoprivredi, odnosno rekonstrukcije, dogradnje, izgradnje fabrika vode i vodovodne mreže, dok je drugi vezan za izgradnju fekalne kanalizacije. Značaj oba konkursa je veliki jer kvalitet pijaće vode jeste nešto što karakteriše kvalitet života u naseljenim mestima“, istakao je Milićević, i dodao da je veliki nedostatak u velikom broju naseljenih mesta u APV i nedostatak kanalizacione mreže.

Po njegovim rečima, izgradnja kanalizacione i vodovodne mreže je u vrhu liste prioriteta, kao i izgradnja putne infrastrukture, sa čime se slažu i građani, kao i predstavnici lokalnih samouprava.

Predsednik opštine Inđija Vladimir Gak kaže da bi bez pomoći Pokrajine i Republike teško izgurali poslednje dve godine jer su vratili oko 700 miliona dinara duga.

„ Inđija ima kontinuirani razvoj, stala je na noge. Pokrajinska vlada nam je sada dala još 20 miliona dinara, to je 70 odsto od investicije, dok preostalih 8,5 miliona dinara plaćamo iz budžeta, koji smo ove godine znatno povećali, i gradimo povezni cevovod između Inđije i Beške, gde imamo problem s vodosnabdevanjem, odnosno s bunarima i kapacitetom vode. Dalje iz Beške se snabdevaju Čortanovci, a cevovod će omogućiti stabilnost u snabdevanju ta dva mesta. Radovi počinju već sledeće nedelje, kada će biti raspisana javna nabavka“, kaže Gak.

„Ne zanemaruju se ni ostale investicije, poput rekonstrukcije škola, bolnica, domova zdravlja, gerontoloških centara, ali su vodovod i kanalizacija sam vrh prioriteta. Iz pokrajinskog budžeta veliki novac izdvaja se baš za tu namenu, čime se poboljšavaju uslovi života u naseljenim mestima širom Vojvodine“, podvukao je Milićević.

Podsticajima se, s druge strane, poboljšava ekonomski i privredni investicioni ciklus, pri čemu će veliki broj firmi – izvođača radova, ali i veliki broj zaposlenih, učestvovati u izgradnji pomenutih objekata.

„Na taj način razvijamo sve krajeve Vojvodine jer je dugi niz godina, u čak 19 opština, umesto da bude pokretač razvoja, čak trećina opština bila ispod proseka razvijenosti u Srbiji. To stanje mora da se prevaziđe velikim radom, zalaganjem i investicionim ciklusima“, podseća potpredsednik Pokrajinske vlade.

Milićević napominje da su preduzeli niz mera podrškom u svim segmentima društvenog života da bi došlo do ravnomernog ekonomskog razvoja u celoj Vojvodini, a upravo iz tog razloga prošle godine je osnovana Razvojna agencija Vojvodine.

„Agencija je osnovana i radi bolje uposlenosti svih građana, razvijanja, izgradnje novih privrednih i industrijskih zona i samo s jednim konkursom u prošloj godini za novo zapošljavanje, a u drugoj polovini godine s 236 miliona dinara, otvoreno je 538 novih radnih mesta“, podseća Milićević, dodajući da je taj konkurs ove godine proširen novim linijama.

Potpisivanju ugovora prisustvovao je i pokrajinski sekretar Vuk Radojević, budući da je novac izdvojen iz Pokrajinskog sekreterijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo preko godišnjeg konkusa za ruralni razvoj, od ukupno pet koje realizuje agrarni budžet APV.

Radojević je kazao da je od 300 miliona dinara, 250 miliona opredljeno za vodne objekte, a 50 miliona za objekte fekalne kanalizacije.

„Ove godine smo ograničili maksimalan iznos na 20 miliona dinara za projekte vodovodnih mreža i na deset miliona za projekte kanalizacionih, a lokalne samouprave u svojim budžetima iznašle su novac da s Pokrajinom sufinansiraju te značajne projekte. Učešće Pokrajine iznosilo je 70 odsto kad su u pitanju vodni objekti i 50 odsto od ukupne sume kada je reč o kanalizacionoj mreži“, istakao je Radojević.

Ukupno je stiglo 53 projekta, a 45 je ispunjavalo sve kriterijume propisane konkursom, od toga 44 finansijski je podržano kroz konkurs, od čega su 33 projekta iz oblasti vodnih objekata, a 11 iz oblasti fekalne kanalizacije.

Predsednik opštine Mali Iđoš Marko Lazić kaže za „Dnevnik” da su dobili osam miliona dinara za dva projekta: 5,5 miliona za bušenje novog bunara u Feketiću i 2,5 miliona za opremanje bunara izbušenog u Lovćencu pre dve godine.

„ Sada radimo na projektima za kanalizacionu mrežu, pošto je opština u malom procentu pokrivena kanalizacijom. Imamo izdate građevinske dozvole za prečistač otpadnih voda, i za glavni magistralni kolektor i očekujemo pomoć Pokrajine da bismo počeli da radimo“, napominje Lazić.

Projekat je vredan šest miliona evra, i rešio bi problem kanalizacione mreže u opštini.

Radojević je podvukao da razvoj sela podrazumeva i ulaganje u komunalnu infrastrukturu, a da su im prioritet bila naseljena mesta van sedišta lokalne samouprave, na šta su se prijave i odnosile.

„Kroz godišnji program za ruralni razvoj želimo i da uz sufinansiranje s lokalnim samoupravama uklonimo divlje deponije s državnog poljoprivrednog zemljišta, uredimo atarske puteve i otresišta, i ti konkursi su u toku. Prioritet Pokrajinskog sekreterijata i dalje je podsticanje poljoprivrednih gazdinstava i ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju“, kazao je Radojević.

On je naglasio da ulaganje u poljoprivredna gazdinstava i komunalnu infrastrukturu treba da doprinese ostanku mladih na selu poboljšavanjem kvaliteta života.

Maša Stakić

Predsednik opštine Beočin Mitar Milinković kaže za „Dnevnik” da je njihova opština na ovom konkursu dobila 3,87 miliona dinara, subvenciju od 70 odsto za izgradnju podstanice u naseljenom mestu Šakotinac i novac im mnogo znači jer je to urbani deo koji je u razvoju.

„Meštani Šakotinca dugi niz godina čekaju na izgradnju te podstanice jer su u letnjem periodu, za vreme velikih suša, imali ometano snabevanje vodom“, istakao je Milinković.