Učesnici Nomusa: Dušan Kostić, kontrabasista

Kako je došlo do Vaše saradnje s ansamblom „LGT Young Soloists“ i kako njegovo funkcionisanje izgleda „iznutra“, iz Vaše perspektive?

Moja saradnja s ansamblom „LGT Young Soloists“ počela je februara 2016. godine. Tada sam položio audiciju i posle jedne probne turneje postao stalni član orkestra. Svakako neverovatno iskustvo: orkestar, organizacija, sjajne kolege, mnogo turneja i od mog prvog projekta, turneje po Bliskom istoku, sve je fantastično. Stekao sam puno prijatelja s kojima se srećem i sviram na drugim festivalima. Iako su svi jako mladi, sve je na vrlo visokom profesionalnom nivou, a život po hotelima i aerodromima je postao sastavni deo karijere. Jedna turneja, koja se sastoji od puno koncerta na tri kontinenta, nešto je normalno za sve članove. Naravno, sve to je dosta naporno, ali i sjajno. Upoznavanje sa kulturom i publikom iz celog sveta je divno iskustvo.

Na Nomusu ćete takođe nastupiti i sa „NS Chamber Enseble“, sastavom koji je okupljen posebno za ovu, festivalsku priliku. Koji su izazovi u radu s ansamblom koji se okuplja na taj način i nema višemesečni kontinuitet u radu?

Sve funkcioniše jako slično kao „LGT Young Soloists“, kada su članovi ansambla na jako visokom nivou. Nekoliko veoma efikasnih proba je dovoljno da koncert bude odličan. Na prvoj probi je već sve zvučalo jako dobro, ljudi se dobro poznaju i zato pripreme teku veoma lako. Sarađivao sam ranije sa skoro svim članovima ansambla na drugim festivalima i projektima.

Školovali ste se u Ćupriji, Beogradu i Novom Sadu, a potom se upustili u realizovanje međunarodne karijere. Da li ste primetili neke nedostatke u ovdašnjem muzičkom školovanju u poređenju sa evropskim, na koje biste uticali da možete?

Škola za muzičke talente u Ćupriji mi je svakako mnogo pomogla i uticala na razvoj karijere. Rad s mojim profesorom kontrabasa Aleksandrom Blagojevićem i svim ostalim profesorima je nezaboravno iskustvo. Uslovi koje škola nudi učenicima su stvarno neverovatni. Studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Ivice Maruševića teku vrlo slično, znanje, iskustvo, kolegijalan odnos koji imamo i razumevanje je nešto na čemu sam mnogo zahvalan. Najveći nedostatak svih akademija u našoj državi je prostor. Muzičkoj akademiji je potreban ogroman kompleks zgrada, puno soba za vežbanje, koncertna dvorana, studio za snimanje. Imao sam prilike da budem gost nekoliko akademija u svetu gde najviše tri studenta dele jednu sobu za vežbanje, što znači zgrada s preko 100 soba samo za to. Srbija ima puno talenata i prava je šteta da zbog tehničkih problema mnogi ne postignu ono što žele. Instrumenti su takođe problem, ali to se nekako rešava.

Kakve su Vaše ideje o idealnoj karijeri – kada su u pitanju muzičari sa kojima biste posebno voleli da radite i repertoar kojem biste voleli da se posvetite?

Znak da imate idealnu karijeru je kada ste iskreno srećni onim što radite svakoga dana. Kamerna i orkestarska muzika je oblast koja mi, uz solističke nastupe, najviše prija. Neko moje trenutno viđenje idealne karijere je mesto solo kontrabasiste u nekom sjajnom orkestru koji je smešten na moru. Kao solista orkestra radite svaki drugi ili treći koncert pa tako imate vremena za porodicu, prijatelje i sve što volite da radite u slobodno vreme.

Marija Maglov