Kuburović: Preciznija, bolja verzija Ustava, usvojene primedbe

"Ukoliko vidite reakcije stručne javnosti, nakon usvajanja konačnog nacrta, koji je prihvatila Vlada i uputila Venecijalnskoj komisiji, videćete da su kritike mnogo manje i da je manje žustra rasprava i u javnosti", rekla je Kuburović za RTS. 



Ona je dodala da je Ministarstvo pravde najavilo da će sve ono što je prihvatljivo, sve one argumentovane primedbe otkloniti i da je veliki deo toga usvojen. Kako je navela, više od 35 pisanih priloga dostavljeno je Ministarstvu pravde, a održana su i četiri okrugla stola.



Na konstataciju da, ako bi se sumirale zamereke, one se svode na preterani uticaj politike na izbor članova Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST) i na odnos sudija i tužilaca, Kuburović kaže da imajući u vidu nadležnosti VSS i VST i položaj sudstva i tužilaštva ne može se govoriti o paralelnom odnosu između ova dva tela.



To nije bila jedina zamerka, napomenula je ministarka, te je navela da je najviše polemike u javnosti izazvao takozvani "zlatni glas". "Ministarstvo je od toga odustalo i pokušali smo da nađemo drugi mehanizam kako bi se omogućio kontinuirani rad VSS da ne dolazi do blokade u samom telu", rekla je Kuburović.



S druge strane, dodala je, polemiku je izazivalo ko je to istaknuti pravnik koji može da bude budući član Saveta."Pokušali smo da damo kroz ustavne odredbe određene smernice ko može da ispunjava te kriterijume. To će detaljnije biti regulisnao zakonom", najavila je ministarka.



Kako je naglasila, Ministarstvo je pokušalo da nađe mehanizam da ne dođe do blokade u Skupštini, jer je potrebna kvalifikovana većina da se izaberu novi članovi VSS, koji ne dolaze iz reda sudija, što znači da treba da postoji široki konsenzus i vladajuće koalicije i opozicije da se izaberu članovi. 



"Imajući u vidu iskustva zemalja iz regiona koje su već u blokadi i ne mogu da izaberu nove članove, obratile su se Venecijanskoj komisiji, pokušali smo da rešimo uvođenjem komisije koju će činiti pet članova, predsednik Vrhovnog suda, republički javni tužilac, predsednik Ustavnog suda, predsednik parlamenta i zaštitinik građana koji će da izaberu među kandidatima gde nije mogla da se postigne saglasnost u Skupštini", istakla je Kuburović. 



Podsetila je da je praksa da pre konačnog odgovora Venecijanske komisije, eksperti koji su zaduženi da vrše analizu teksta, koji je dostavljen, još jednom posete zemlju koja je uputila i razgovaraju sa svim zainteresovnaim stranama i najavila da će nakon toga u junu Srbija predstaviti svoj nacrt.



"Ako budu zamerke redigovaćemo tekst i stvorićemo dobre osnove za donošenje novih zakona, ciji je cilj nezavisnot sudstva", poručila je Kuburović.

Kuburović: Dijalog u interesu i Hrvatske i Srbije



BEOGRAD:  Ministarka pravde Nela Kuburović ocenila je danas da nedavni događaji izazivaju ozbiljnu zabrinutost u pogledu odnosa Srbije i Hrvatske i da narušavaju "dobar početak" rešavanja otvorenih pitanja između dve zemlje, ali je naglasila da se nada da će Beograd i Zagreb pokušati da dijalogom reše probleme. 



"Događaji koji su se desili poslednjih dana izazivaju ozbiljnu zabrinutost u pogledu odnosa Srbije i Hrvatske i narušavaju dobar početak rešavanja onoga što predstavlja otvorena pitanja dve zemlje, koje je započelo posetom predsednika Vučića Zagrebu. Iskreno se nadam da ćemo pokušati da dijalogom rešimo probleme", rekla je Kuburović za RTS.



Na pitanje da li će kontramere koje najavljuje srpska vlada zbog toga što je Hrvatska zabranila ulazak u zemlju ministru odbrane Aleksandru Vulinu usporiti ili vratiti na početak ono što su Kuburović i hrvatski ministar pravde Dražen Bošnjaković započeli kada je reč o spisku optuženih i osumnjičenih za zločine devedesetih godina, Kuburović je potvrdila da će vlada odgovoriti na mere Hrvatske, ali je izrazila uverenje da je dijalog u interesu obe strane, naročito kada je reč o otvorenim pitanjima.



"Verujem da će ono što je dogovoreno na sastanku s hrvatskim ministrom pravde Bošnjakovićem da se realizuje", rekla je Kuburović. 



Ona je dodala da su srpsko i hrvatsko ministarstvo već uspostavili dobre odnose i formirali komisiju, koja treba da se bavi razmenom tajnih spiskova, odnosno da utvrdi koja su to lica koja se nalaze na poternicama za počinjene ratne zločine i zločine tokom ratnih dejstava devedesetih godina na prostoru SFRJ.



Kuburović je podsetila da druga komisija treba da se bavi bilateralnim nacrtom sporazuma, koji treba da reguliše procesuiranje ratnih zločina hrvatskih i srpskih državljana, što je pitanje koje se stalno pojavljuje kao otvoreno prilikom otvaranja novih poglavlja.



"Mislim da je suština ovih razgovora upravo bila da se to ne pojavljuje kao pitanje koje će da narušava otvaranje novih poglavlja. Treba da se reši bilateralno i bude nešto na čemu ćemo raditi zajednički. Ovih dana treba da se sastanu komisije", rekla je Kuburović i izrazila uverenje da će do sastanka i doći, da će oni biti konstruktivni i dovesti do rešavanja otvorenih pitanja. 



Na konstataciju da veruje da se neće pojavljivati otvoreni problemi između Srbije i Hrvatske kao nova prepreka otvaranju budućih poglavlja, Kuburović je rekla da "iskreno veruje da je to u interesu i jedne i druge strane i da će razgovori i bilateralni odnosi da prevladaju nad novonastalnom situacijom".