Si-En-En: Sirija je bombardovana, šta sad?
VAŠINGTON: Američki vojni udari u Siriji pokrenuli su mnoga pitanja, piše politički analitičar Piter Bergen za Si-En-En (CNN).
Prema njegovom mišljenju, prvo, ali i najvažnije, postavlja se pitanje kakva je tačno američka politika kada je Sirija u pitanju.
Predsednik SAD Donald Tramp pre dve nedelje u govoru u Ohaju rekao je da će Amerika vojsku povući iz Sirije uskoro. Međutim, sada je naredio bombardovanje.
“Koja je onda politika Trampove administracije? Da li je to da sirijski lider Bašar al Asad mora da ode, što je i bila politika SAD u prvim godinama sirijskog rata i u toku vlasti Baraka Obame? Da li jednostavno postoji samo crvena linija kada je u pitanju Asadovo korišćenje hemijskog oružja i ništa više?“, piše Bergen, prenosi B92.
On kaže da je odgovor nejasan. Kada je Tramp objavio da je došlo do udara na Siriju u petak, predsednik je naglasio ovo drugo, međutim ambasadorka SAD u UN Niki Hejli navela je ranije da političkog rešenja za Siriju nema dok je Asad na vlasti.
Bergen navodi da se, sa druge strane, postavlja pitanje da li Trampova administracija ima nameru da zaštiti sirijske civile u ratu koji je uništio veći deo zemlje proteklih sedam godina.
“Skoro pola miliona Sirijaca umrlo je u ratu, od čega je samo mali broj njih poginuo u napadu hemijskim oružjem. Tramp je još u kampanji govorio o stvaranju ''bezbednih zona'' za civile. Da li je onda sledeća Trampova stanica stvaranje takvih zona? Kako bi one funkcionisale? One bi podrazumevale i zone zabrane letova, a opet njihovo stvaranje je komplikovano zbog činjenice da veliki broj ruskih letelica preleće Siriju“, piše on.
Po Bergenu, treća stvar je mogućnost da Tramp promeni svoje mišljenje o sirijskim izbeglicama. Navodi da će, s obzirom na hemijski napad, možda Tramp promeniti politiku kada je u pitanju ulazak izbeglica u SAD. Trenutno je snazi zabrana ulasaka sirijskih izbeglica u SAD, uprkos činjenici da su u većini žene i deca.
Analitičar postavlja pitanje da li napadi predstavljaju prekretnicu između Trampa i Rusije. Tramp je u petak bio prilično oštar te je upitao Rusiju: “Kakva nacija želi da bude povezana sa masovnim ubicom muškaraca, žena i dece“.
Po Bergenu se, takođe, postavlja i pitanje legalnosti, pošto napade nije odobrio Kongres, ali da se Tramp ipak trudi da uticaj Kongresa u ovakvim slučajevima svede na minimum.
