Mapa voćarstva biće urađena u celoj državi

To će voćarima u komercijalnoj proizvodnji koristiti  da bi izbegli štetu, jer sada, kao i lane,  zbog mraza trpe oni koji su posadili voćnjake pod kajsijama“, kaže prof. dr  Zoran Keserović predsednik Vojvođanskog udruženja  voćara. Međutim, kartom voća, kaže prof. Keserović, voćari se neće prisiljavati, da moraju obavezno gajiti ono koje je u mapi i označeno.

„Ostaviće im se sloboda izbora, ali ko ozbiljno žele da se bave voćarstvom mapa će mu koristiti zbog prinosa i da bi se izbegle štete koje mogu biti ogromne ukoliko se voćarstvom bave naveliko“, kaže prof. Keserović.“Pretpostavlja se da će, kada se karta voća uradi, i državne službe u nameri podsticanja proizvodnje davati subvencije na osnovu unetih podataka,pa  se očekuje da bez subvencija ostanu oni koji voće budu sadili po svom, jer ne vredi ulagati u nešto što ne uspeva.“   

Po rečima prof.dr Keserovića do 2020. godine naša zemlja bi trebala da dobije kartu voćarstva u čiju izradi je Ministarstvo poljoprivrede , vodoprivrede i šumarstva anagažovalo tri poljoprivredna fakuteta u Novom Sadu, Beogradu i u Čačku, ali će u mapiranje biti uključene i lokalne samouprave i poljoprivredne sturučne službe.

Maline u Panoniji



Izradi karte voća najviše su se obradivali malinari na području opštine Oyaci, gde od pre desetak godina ima između 250 i 300 hektara malinjaka u kojima dominirauj poljske sorte.Predsednik Udruženja malinara, čije je sedište u Ratkovu, Miloš Milutinović kaže da ovesorte bolje uspevaju na području oyačke opštine nego u Poljskoj.„Kada se mapa voća  uradi saznaće se da je i Bačka pogodno za uzgoj malina kao što je to i jug Srbije gde uspevaju druge sorte malina “vilamet”  i “miner” , pa ne možemo biti jedni drugima konkurencija“,  ističe Milutinović.“Do sada se o Vojvodini govorilo kao o žitnici koja može da nahrani Evropu, pa mapa voća treba da pokaže da u ravnici uspevaju i druge kulutre, a ne samo kukuruz, suncokret…. Očekujemo da posle mapiranja  budemo podržani od države, radi širenja proizvodnje .“

Na području Poljoprivredne službe Novi Sad koja pokriva više opština najviše se gaji jabuka, pa je tako na 80 odsto voćnjaka pod ovim zasadom gde se sade različite sorte. I okolina Subotice, Horgoša i područje duž mađarske granice takođe je pod jabukama, što je i preporuka stučnjaka.   Ali u Poljoprivednoj službi Subotice kao i i one u Novom Sadu kažu da je interesovanje za sadnju lešnika poraslo od kako je italijanski konditorski proizvođač “Feraro” počeo da otkupljuje lešnike i traži koperante po Srbiji.

„Mladih zasada lešnika ima na područjima ove dve službe,  a kakav će rod biti videće se tek za nekoliko godina , jer pun profit  stiže tek posle deset 11. godina. S druge strane struka kaže da su oranice za lešnik najbolje u zapadnoj Bačkoj oko Kule , Sombora …“, kažu u Poljoprivrednoj stručnoj službi Subotice. 

Z. Delić