okoTVoko: Statističke kule i gradovi

Razmahivanje šerovima, ričevima i AMR-ovima, bolje reći, abrovima sve više liči na onog lika s Najlon pijace koji prodaje kremu za lečenje šuljeva, bora, bolova u nogama i ćelavost. Jer, ovi podaci frizirani su kao komšijkina hladna trajna s tapirungom, a uspesi liče na belu slaninu iz izloga, za potrebe reklame unapređenu u pršutu.

Svakom dobronamernom građaninu je jasno da ne mogu sve televizije istovremeno biti najgledanije u Srbiji, a mi ne volimo da nas muntaju, čak ni za stvari na koje, objektivno, ne možemo mnogo da utičemo. Jer, gledanost se meri na određenom statističkom uzorku, odabirom prosečnih porodica u kojima se, za nadoknadu u poklonima pažnje, postavljaju merači gledanosti, takozvani piplmetri. Ti se podaci kasnije obrađuju i koriste u razne svrhe, u zavisnosti od želja naručilaca istraživanja, vlasnik piplmetara je AGB Nilsen, a podatke samo izdaju, proverljivi su i ne mogu se menjati, ako znate na šta mislim.

Dakle, koja je televizija najviše gledana, koji program najpopularniji, i da li je istina da cela Srbija stvarno gleda rijalitije ili je to sve šarena marketinška laža?

Da bismo shvatili kako stvari funkcionišu, moramo prvo da ovladamo nekim izrazima. U televizijskim samoreklamnim izveštajima, naročito onim koji pripadaju komercijalnim televizijama, najpopularniji je „rič“, ako uopšte kažu na osnovu kojeg su kriterijuma izvukli podatak da je neku njihovu emisiju pratilo milionče zaluđenika.

„Rič“, tačnije doseg, predstavlja ukupan broj gledalaca koji je u bilo kom trenutku, makar i na sekund, pogledao neku emisiju. Tu se računa čak i ono besmisleno šaltanje daljincem, naravno, pod uslovom da ste baš vi odabrani za statistički eksperiment. I upravo s ovim podatkom maše većina televizija, u pokušaju da vas ubedi da milioni ljudi zaista gledaju baš njihov program. Pritom, treba imati na umu da je broj ljudi koji će u nekom trenutku baciti pogled na neku emisiju proporcionalan dužini trajanja emisije. Otud i velika „gledanost“ rijalitija koji traju i desetak sati, a u reklamiranju im zdušno pomažu tabloidi, plaćeni za prepričavanje događaja s leksičkim naduvavanjem.

S druge strane, AMR iliti Average Minute Rating, predstavlja prosečnu minutnu gledanost određenog kanala ili emisije, izraženu kao apsolutni broj ili kao procenat u odnosu na ukupnu ciljanu populaciju. Ako na onim samohvališućim tabelama piše 10 posto, to znači da je svaki deseti gledalac, stariji od četiri godine, pratio emisiju od početka do kraja.

Čuveni šer najvažniji je podatak za vlasnike televizija. On meri udeo gledanosti pojedinog kanala, a vezan je za ciljanu populaciju. Ona najzanimljivija za oglašivače je od 18 do 49 godina, i predstavlja ljude s parama u novčaniku.

Da zaključimo: kad vam sledeći put budu pokazivali one statističke kule i gradove, dobro pogledajte kojim tačno podatkom barataju. Ako vam je uopšte važno da li vas lažu jedni ili mažu drugi. Na kraju, možete se osloniti na i malo crveno dugme koje kaže „klik“, a šerovanje i ričovanje poslati u digitalni limbo.

Ivana Vujanov