Tema „Dnevnika”: Biomasa kao obnovljivi izvor energije

Između ostalog, navodi se i rast korišćenja biomase iz poljoprivrede za proizvodnju goriva i energije. Kako je za “Dnevnik” rekao predsednik Srpske akademije naučnika i izumitelja i savetnik Zelene stranke za nauku i razvoj Mato Zubac, za biomasu kao obnovljivi izvor energije zainteresovao se još sedamdesetih godina, dok je vladala svetska energetska kriza, kada su se u drvnoj industriji, u kojoj je tada radio, javili problemi sa pristupom određenim energentima.

– Sticajem okolnosti, tih godina bio sam na sajmu gde sam video mašinu za koju danas znamo da je briketirka, i shvatio da je u Švajcarskoj ona funkcionisala tako što je pravila određene energetske brikete od ostataka finalnih proizvodnja drvne industrije – otkrio nam je Zubac. – I predložio sam da probamo nešto slučno, jer smo, s jedne strane, imali ogromnu količinu lagerovane drvne biomase, koja predstavlja požarnu opasnost, a sa druge smo kupovali ugalj, a nismo morali. To je, u stvari, bio moj početak ulaženja u problematiku briketiranja.

Rezultat tog angažmana bila je zamena briketima svih 400 tona uglja, koje je preduzeće do tada koristilo na godišnjem nivou.

– Patent sam počeo stvarati onog momenta kada su bili aktuelni i poljoprivredni ostaci. Do tada se znala samo tehnologija briketiranja drvne mase iz finalne prerade, a meni je bio izazov da sve poljoprivredne ostatke pretvorim u briket na toj mašini, što sam i uradio, ali i shvatio da to nije dovoljno. Tehnološka priprema i alati za pojedine sirovine veoma su bitni i razlikuju se, te sam se posvetio daljem istraživanju.

Kako je rekao naš sagovornik, nazvao ga je “omnibus” patent, jer je kompleksan: s jedne strane štitio je tehnološke postupke briketiranja svih lignoceluloznih materijala, odnosno i drvnih i poljoprivrednih; sadruge strane, s takvom mašinom, dobila se čitava paleta ekološki potpuno prihvatljivih proizvoda. Dobijeni su tako mirisni briketi, koji se koriste protiv komaraca i moljaca, zatim briketi kao hrana za životinje i divljač,  pa gril briketi koji se mogu koristiti za roštilj.... Takođe su se pravili mali kontejneri sa kompostom i “GF”  sistemom u kom se nalazilo seme. Zahvaljujući Mladim Goranima, kontejneri su postavljani na teško pristupna staništa i na taj način su se pošumljavala određenim kulturama.

– Osnovni pristup tehnološkom postupku briketiranja jeste da se ostaci iz biomase iz redovne proizvodnje lignoceluloznog materijala u širem smislu te reči, mogu usmeriti u energent. To je važno, posebno u Vojvodini, jer smo nekada imali 17 odsto drvnih zasada, s sada oni, nažalost, čine svega dva do tri odsto. Dakle, imamo prvo ekološki problem, jer nemamo dovoljno kiseonika, niti obezbeđujemo zatvoreni ciklus pozitivne emisije ugljendioksida, koja je potrebna. Mi živimo u simbiozi sa biljkama, ali se ona narušava pod stalnim uticajem antropogenog faktora, te su nam iz ekoloških razloga važni briketi, kako bismo mogli opstati na planeti, ne narušavajući prirodne procese. Zemlja može bez nas, ali mi bez nje ne možemo, i to je najveći problem, što smo mi zamenili te teze.  

Sa svojim timom, Mato Zubac poslednje četiri godine radi na novom otkriću. Sada se radi Studija izvodljivosti i kada se završi, vrlo verovatno će proizvod biti patentiran. Radi se o folijarnom načinu zalivanja biljaka, koji je veoma značajan, jer, kako je rekao naš sagovornik, godine koje dolaze donose sve više sušnih perioda i ekstremnih temperatura, što za naše podneblje i nisu baš idealni uslovi. Proizvod je prvi put testiran prošle godine na polju kukuruzu, koje nije bilo tretirano ni mineralnim ni organskim đubrivima.

– Zemlja na kojoj je bio posađen kukuruz bila je treće klase, a jedan mladi zemljoradnik žalio se kako uvek ima problem sa oplodnjom zbog sušnog perioda, te ona iznosi oko 60 do 70 odsto. On je verovao u nas, dali smo mu preparat kojim je prskao biljke krajem juna onako kako smo rekli, odnosno pre nego što je kukuruz počeo da metliči. Pratili smo situaciju i u vreme suše, kada su sve biljke već bile polusuve, kada se završavalo nalivanje i dozrevanje klipova kukuruza, naš kukuruz, koji je bio posađen na dva hektara, bio je zelen, nalivanje je bilo u punom jeku i klip se formirao, tako da je na kraju plodnost iznosila 98 odsto i dobijeno je oko sedam tona po hektaru. Godinu dana pre toga prinos je bio oko četiri i po hektara. Tu smo uvideli da je proizvod veoma koristan , a u isto vreme smo i intrigirani, jer smo u jednoj našoj fazi ispitivanja ostvarili veliki uspeh.

Kako kaže, pozitivan efekat je bio i taj što je komšija do njega imao zasad soje, te su i prva tri reda koja su bila zasađena do kukuruza takođe bila u punom cvatu, zelena, sa velikim mahunama, visine oko jedan i po metar. Ostali zasad je bio suv, sa manjim stabljikama i mahunama, te se ispostavilo da preparat može da se koristi i za soju. Dodatna ispitivanja su pokazala da proizvod može da se koristi i za šećernu repu, ali i za sobne biljke

Kompleksan patent

Mato Zubac je stručnjak iz oblasti obnovljivih izvora energije, nagrađivan značajnim međunarodnim i domaćim priznanjima, a osmislio je kompleksan patent, radeći na tehnološkim postupcima briketiranja i peletiranja biomase, sa akcentom na opremi i alatima za određene tehnološke postupke iz ove oblasti. Zahvaljujući njegovom radu, u periodu od 1986. do 1998. godine pušteno je u pogon pedesetak linija briketiranja u zemlji i inostranstvu.

–U borbi između ekonomije i energije, krucijalno pitanje opstanka nije samo energetski problem, odnosno racionalno korišćenje određenih energenata, već i ekološki, jer prekomernom emisijom ugljendioksida u životnu sredinu stvaraju se samo negativni uslovi, koji rezultiraju uništavanjem životnog prostora. Biomasa, kao deo čiste energije, preko je potreban resurs, kako bi nove generacije imale čemu da se raduju. Bitno je da svaki pojedinac pozitivno razmišlja u smislu čistih energija i u tom pravcu usmeri svoj život, kako bi se poboljšalo stanje biosfere i stvorili zdraviji uslovi za život.

I. Mikloši