ANALIZA: Krstajić ipak pokrenuo orlove  

Po igri reprezentacije Srbije ovaj meč bio je sasvim drugačiji od onog koji je viđen protiv Maroka u Torinu (1:2). Urodila je plodom kritika stručne javnosti i medija, rekli bismo, i selektor Mladen Krstajić je shvatio da njegovi izabranici moraju mnogo angažovanije da igraju a osnova tima mora biti homogenija, i da atmosfera kako u timu tako i u javnosti mora biti uravnotežena.

Šta se promenilo od meča u Torinu? Pa pre svega sastav tima i pristup igri. Stojković je bio na golu, Rukavina uz desnu aut liniju, dva štopera Ivanović i Nastasić, ispred njih desno, Milivojević. Dakle, pola tima, sistem 4-2-3-1 i bolji pristup igri doneli su pobedu protiv odlične Nigerije koja gotovo da nema slabo mesto u timu, a rekli bismo, i na klupi.

Od samog početka Srbija je delovala zategnuto, imala inicijativu, prodirala levo i desno tako da protivnik nije znao odakle mu preti veća opasnost, ekstra pas, da se izrazimo košarkaški, odličan, sa mnogo trčanja i pravljenja prekida (čak 15). Ako tome dodamo veći posed lopte, ne puno (56/44%) ali dovoljno, duplo više šuteva na gol (14/7), u okvir gola (9/3), kornera (9/3), ubacivanja (34/18) sve je izgledalo mnogo bolje. Počevši od izvođenja auta, malo je bilo vraćanja lopte, uglavnom zbog promene strane, bilo je tranzicije, kontra napada... uživali smo gledajući orlove.

Bilo je i grešaka, pre svega, zahvaljujući i kvalitetu protivnika, zadnja linija mora više da skraćuje teren, preblizu su bili Stojkoviću, a potom, i nekoliko prekida napravljeno je blizu šesnaesterca. Kod prekida orlovi igraju zonu umesto čoveka, tako su Nigerijci hvatali loptu glavom i pored znatno viših igrača Srbije a to je bila mana, čini nam se, i tokom ranijih utakmica.

Nigerija jeste imala inicijativu u poslednjih 15 minuta meča, pre toga prilike u 28, 35. i 63. minutu ali je odbrana Srbije bila veoma sigurna.

Svi su igrali bolje: Stojković siguran, pa Kolarov i Rukavina koji je bio pravo osveženje, sa probijanjem, sigurnijim odigravanjem lopte i iznošenjem iz trougla. Ivanović je imao dve izgledne prilike, pouzdan u odbrani kao i Nastasić. Potom, požrtvovani Matić i Milivojević dobri u iznošenju lopte, pa Ljajić i Tadić vrhunski majstori. Kostić je, ovoga puta, bio odličan, sa dve asistencije ali i puno trčanja ovoga puta ne u prazno... svi su prilazili i trudili se. Mitrović sa dva gola i jednim poništenim, efikasan, kakav i treba da bude sa puno lopti blizu šesnaesterca protivnika a ne da troši snagu daleko od gola, sa dobrim duplim pasom ka Ljajiću. Po prilikama Srbija je morala dati još koji gol ali i ovako je dobro.

Orlovi bi, takođe, morali biti efikasniji posle prekida sa toliko dobrih skakača: Ivanović, Mitrović, Matić, pa još kada se Sergej Milinković Savić priključi treba uigrati i ovaj segment igre. Treba pohvaliti igru Grujića koji je puno trčao, iznosio loptu, doduše, sa potezom više, ali sigurno je prava alternativa i budućnost orlova.

Zaista smo uživali gledajući orlove, kada je sudija Povson odsvirao kraj, želeli smo još ovakve igre. Nadamo se da će ubuduće biti manje eksperimenata, kostur tima je poznat, ne treba zaboriti ni Fejsu i Markovića, pored ovih koje smo videli. Ostale su još tri prijateljske utakmice da se odigraju, da se namesti zadnja linija, uigraju Prijović i Živković, jedino, možda, nedostaje bolja zamena na mestu levog štopera.

Uz ovakvo zalaganje, i da dres reprezentacije Srbije ne služi kao odmor od napornih ligaških utakmica, već pre svega čast, možemo se nadati najboljem na Svetskom prvenstvu u Rusiji 14. juna samo da posluži zdravlje.

M. Kovačević