ANALIZA: Šta je video Mladen Krstajić?

Klasična priča o promeni sistema i igri sa četiri igrača u zadnjoj liniji vidi se, zapravo, kao opravdanje za postavljanje i odabir igrača za ovaj meč.

Selektor je počeo meč u postavci 4-3-3. Taj sistem nije funkcionisao od samog početka. Zašto? Zbog toga što je protivnički tim pojačao obe aut linije u odbrani, a to je poznato u teoriji fudbala, i terao protivnika da igra kroz sredinu. To su igrači Maroka dosta dobro radili i na kraju krajeva i pobedili su. Krstajićev sistem prešao je silom prilika u 4-5-1 ili još preciznije 4-1-3-1.

Prebacivanjem napada kroz sredinu ostali smo sa jednim igračem u špicu, Mitrovićem, koji je opravdao poverenje, borio se i trčao, bilo ga je svuda po terenu ali sam nije mogao ništa. Ovakva vrsta napadača zahteva puno lopti u šesnaestercu protivnika a ne 40 metara od gola, gde je on uspešno zadržavao loptu ali nije bilo završnice. Gol koji je Srbija postigla preko Tadića je dobar primer prolaska kroz sredinu do gola, ali to je nije bilo dovoljno ovoga puta, jer se dogodio poraz.

Sistem koji je selektor odabrao raspao se onog momenta kada je desni štoper Maksimović primio prvu loptu. Odmah se videlo da je nesiguran, imao je tremu, i ako je ovo bio probni meč za njega, bez dileme, test nije prošao. Greška kod penala, a potom i kod drugog gola Maroka zaista to potvrđuju.

Inače, drugi primljeni gol Srbije je greška iz udžbenika igre sa četiri igrača u liniji. I ako bismo se malo vratili u prošlost i analizirali primljene golove orlova, videlo bi se da su većina plod lošeg igranja takvog sistema, čak i sa jednim Nemanjom Vidićem na čelu odbrane. Zbog toga je bivši selektor Slavoljub Muslin i postavio trojicu pozadi, sa lažnim korektorom, i jednim prednjim, koji glumi zadnjeg veznog igrača. I mislili smo da je sve to bilo dovoljno za nauk, ali ne, Krstajić uigrava tim pred Svetsko prvenstvo u Rusiji i to na dva meseca od početka!?

A da li ste primetili izvođenje auta kod Srbije? Četiri od pet lopti išlo je Marokancima. Stvarno neverovatno. U fudbalu, dobro je poznato, sve se vežba i uvežbava. Ko to ne shvati, bolje da ne radi kao trener.

Duško Tošić je zahvalan igrač. Bori se kao lav, baca na loptu, zaslužio je dres reprezentacije, ali, ne na mestu levog štopera. Samo je doprineo dodatnoj nesigurnosti kod svog saigrača Maksimovića, a skok igra obojice u odbrani je bila veoma loša. Mesto Tošića je uz levu aut liniju, i preostaje mu da se izbori za mesto pored Kolarova i Obradovića.

Kapiten Srbije Aleksandar Kolarov nije imao većih propusta, ali previše povratnih lopti i izvođenje auta ide i njemu na dušu i mora više da probija i da rešava jedan na jedan situacije.

Nemanja Matić se nije video na terenu. Loše se postavljao, ni jednu loptu, praktično, nije izneo, delovao je umorno, sa previše vraćenih lopti unazad, što je opet, ubijalo, rekli bismo, nesrećnog Maksimovića. Doduše, odbrana Maroka je u igri na igrača umnogome otežala igru orlova ali selektorov sistem igre je to morao da predvidi.

Dušan Basta je bio dobar, ali i za njega važi isto što i za Kolarova. Puno više odgovornosti mora da ima a obzirom na njegove ranije partije u dresu Srbije prednost u timu morao bi da ima Antonio Rukavina, jer je izneo cele kvalifikacije bez većih grešaka, ali Basta je svakako dobra alternativa na desnoj strani.

Andrija Živković očigledno nije igrao na svom mestu. Praktično se sudarao sa Ljajićem i smetao mu dovođenjem svog igrača, a i Tadiću je samo smetao. Međutim, selektor je smatrao da u ovoj postavci Andrija treba to da igra. Čist promašaj.

Filip Kostić je igrač tranzicije i kontranapada. Ako toga nema, on je u problemu a sa njim i tim u kojem igra. To je bar jasno. Ima puno zasluga u Kvalifikacijama ali pitanje je da li turnir kakav je Svetsko prvenstvo treba početi sa njim u timu. Mali učinak imao je protiv Maroka i čudo da nije zamenjen jer očigledno nije mogao da nadiše i to blizu Krstajića celo poluvreme.

Adem Ljajić, Aleksandar Mitrović i Dušan Tadić imali su dobar nivo igre, s tim, da je Tadića gušio Živković, a i malo lopti je dobijao na desnoj strani. Mitrović se previše vraćao, i trošio u odbrani gola. Dolazio je na 40 metara od svog gola, trošio snagu i nije čudo što one prilike nije bolje iskoristio, jer pad snage dovodi do pada koncentracije poznato je. Ljajić mora mnogo više da igra sa Tadićem, tehnika im je vrhunska, još kada im se pridoda Sergej Milinković Savić biće pravo uživanje gledati ih na Svetskom prvenstvu. Šteta što je Sergej povređen.

Ulaskom Milivojevića, odbrana je bila nešto bolja, ali se Matić potpuno izgubio. Naravno, Ivanović je ušao prekasno. Mnogi su zaboravili koliko je važnih golova postigao Branislav Ivanović.

Marko Grujić, Mijat Gaćinović i Aleksandar Prijović igrali su premalo za ozbiljniji komentar, jedino se pribojavamo da strelac gola koji nas je odveo na Svetsko prvenstvo neće naći pravo mesto u timu, jer kao i Kostić, previše traži loptu u prostor, što na velikom turniru, često, neće biti ostvarivo.

Golman Marko Dmitrović nije imao grešaka, a sigurno shvata da je broj jedan trenutno Vladimir Stojković koji je pravi autoritet, iskusan, zna da postavi i smiri igrače kada je to potrebno, a branio je neverovatno u kvalifikacijama.

Šta je želeo Mladen Krstajić, pitamo se? Vremena za uigravanje novog tima nema. Igrači koji su izneli kvalifikacije moraju nastaviti da igraju, uz dvojicu trojicu svetskih prvaka, ne više, jer će doći do raspada sistema. Ono što selektor sigurno nije očekivao, to je da su milioni navijača bili pored malog ekrana i gledali meč. Još više će ih biti u utorak uveče u kada Srbija bude u Londonu protiv Nigerije, koja je, ni manje ni više, savladala Poljsku.

Sada je atmosfera uzavrela, posebno negativna nakon oduzimanja trake Ivanoviću, što niko nije očekivao, ali i novi poraz dodatno bi stvorio nervozu i nepoverenje među igračima ali i javnosti u Srbiji, tako da sve osim poraza u meču sa Nigerijom biće dobro.

M. Kovačević