Posledice nepravilne upotrebe antibiotika

Tribina je organizovana u okviru Kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika Ministarstva zdravlja, u saradnji s Pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo Vojvodine, Savezom udruženja medicinskih sestara iz predškolskih ustanova, NVO “Roditelj“ i NVO „Gnezdo“ i Udruženja studenata farmacije NAPSER.

O problemu antimikrobne rezistencije i pravilnoj upotrebi antibiotika sa roditeljima male dece razgovarali su članovi Posebne radne grupe za racionalnu upotrebu antibiotika Ministarstva zdravlja, mikrobiolog profesorka dr Ivana Ćirković, klinički farmakolog profesorka dr Milica Bajčetić i pedijatar Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine dr Mirjana Stojić.

Ako nastavimo da neselektivno koristimo antibiotike, ili ih uzimamo neadekvatno odnosno neredovno, preskačemo doze, u manjoj dozi ili nedovoljno dugo, i pri tome se neredovno vakcinišemo, traljavo obavljamo higijenu, nezdravo se hranimo, naročito mesom uzgajanim od životinja koje su koristile antibiotike, zbog pojave rezistencije na antibiotike gubimo bitku sa patogenim mikroorganizmima i ostavljamo buduće generacije bez adekvatne terapije za infekcije, upozorila je dr Ćirković ukazujući na antimikrobnu rezistenciju kao globalni problem.

Dr Milica Bajčetić istakla je da se u Srbiji antibiotici propisuju deci i do pet puta više nego u severnoevropskim zemljama, slično kao u Italiji, Grčkoj, Španiji.

Potrebno je da promenimo tu praksu. Veoma je važno da i roditelji, kao krajnji korisnici, imaju svest o problemu otpornosti bakterija na antimikrobne lekove i pravilnoj upotrebi antibiotika. Tako ni oni neće sami posezati za antibioticima, niti će biti zainteresovani da u apoteci uprkos zakonskoj regulativi, zatraže antibiotik bez recepta. Ministarstvo zdravlja sprovodi niz mera i aktivnosti kako bi se sačuvala efikasnost antibiotika, u koje su uključeni lekari i zdravstveni radnici različitih specijalnosti, između ostalog, farmaceuti i pedijatri, ali nam je isto tako neophodno i razumevanje roditelja, naglasila je dr Bajčetić.

Dr Mirjana Stojić dala je roditeljima uputstva za pravilno korišćenje antibiotka i najčešće nedoumice.

Antibiotici neselektivno uništavaju i patogene bakterije, koje su izazivači infekcija, ali i one dobre bakterije, koje su normalni deo crevne flore zdrave osobe, a nakon takvog požara u našem ekosistemu, potrebno je čak nekoliko godina da se ta dobra crevna flora obnovi. Zbog toga je neophodno uz antibiotike uzimati uvek i probiotike, rekla je dr Stojić.

Učesnice tribine odgovarale su na mnogobrojna pitanja roditelja, a zatim su podeljene nagrade za 40 nagrađene dece, predškolaca Novog Sada, koja su izložila radove na temu „Antibiotici i bakterije“.

Na tribini su učestvovali i studenti farmacije u okviru udruženja NAPSER, koji su partneri Kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika Ministarstva zdravlja.

Rezistencija, odnosno otpornost, bakterija na antibiotike u svim delovima sveta raste do opasno visokih nivoa i preti našoj sposobnosti da lečimo česte infektivne bolesti. Infekcije koje pogađaju kako ljude, uključujući upalu pluća, tuberkulozu, trovanje krvi i gonoreju, tako i životinje, postaju teže, a ponekad ih je nemoguće lečiti jer antibiotici postaju manje delotvorni.

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije se od novembra 2015. godine priključilo globalnim naporima za smanjenje antimikrobne rezistencije, inicijativama Svetske zdravstvene organizacije i drugih međunarodnih zdravstvenih institucija i u saradnji sa ekspertskim timom sprovodi niz aktivnosti i mera, kao i Kampanju za racionalnu upotrebu antibiotika, u okviru „Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije“.

LJ. Petrović