Hoking kao pop ikona: Ne baš kratka istorija (našeg) vremena
Steven Hoking, britanski naučnik koji je preminuo prošle nedelje u 76. godini, bio je i ikona pop kulture; inspirisao je brojne muzičare i filmadžije, a u jednoj kultnoj seriji “Star trek”, kao hologram, igrao je poker s Ajnštajnom i Njutnom.
I Edi Redmejn, kada je primao Oskara, poručio je da nagrada pripada svima koji se bore s amiotrofičnom lateralnom sklerozom, a posebno porodici Hokins. Uostalom, Redmejn je dobio Oskara za najboljeg glumca za ulogu u “Teoriji svega”, u kojoj je glumio baš Stivena Hokinga, a uspeh tog filma pokazao je koliko priča genijalnog britanskog fizičara prelazi granice njegovog stručnog područja, odnosno koliko je pripadao baš širokoj kulturi, piše Gardijan. Inače, Redmejn je te godine Oskarima pobedio Benedikta Kumberbača, a baš on je svojevremeno glumio Hokinga u jednoj Bi-Bi-Sijevoj drami.
Kumberbač se sa Hokingom susreo dva puta, ali nisu ostali u kontaktu:
„Naravno da bih volio da smo se dopisivali i-mejlom, ali od čega bi se ti razgovori sastojali? Ja sam glumac, a on fizičar!“
Hoking je veliku popularnost stekao i svojim knjigama, među kojima je najpoznatija “Kratka istorija vremena”, koja se na prvom mjestu bestselera britanskog Sandej tajmsa zadržala rekordne 237 nedelje.
Hoking se pojavio i u “Simpsonovima”, prvi put 1999. u epizodi “Spasili su Lizin mozak”, u kojoj Mensa, čija je Lisa članica, preuzima kontrolu nad Springfildom.
„Pojaviti se u “Simpsonovima” bilo je jako zabavno, ali ne shvatam ih preozbiljno, mada mislim da su odgovorno prikazali moj invaliditet“, rekao je posle Hoking.
Dom Homera i Mary Simpson, Springfild, posetio je još tri puta, a nekoliko je puta gostovao i u drugom animiranom hitu, “Futurami”.
I čuveni autor dokumentarnih filmova Erol Moris pronašao je inspiraciju u životu Stivena Hokinga i posvetio mu je dokumentarac “Kratka istorija vremena” iz 1991. Za razliku od istoimene knjige, koja se bavi postankom i krajem svemira, tema Morisova filma je život samog Hokinga.
N. Pisarev
