Banke će morati da vrate građanima sto miliona evra?

Banke su  po tom pitanju bile prilično rezervisane, čekaju da se o tome oglasi Udruženje banaka na konferenciji za medije u petak. U Narodnoj banci Srbije kažu da prate događanja na tržištu, ali da ne mogu da komentarišu odluke sudova. Kako sada stvari stoje, bankari će klijentima morati da vrate bar sto miliona evra, koliko su od građana i naplatili – sve to ako oni budu vredni i tuže banke, a besplatnu pravnu pomoć nudi im Udruženje „Efektiva”.

Najrelevantniji je tu stav Kasacionog suda.

– Nižestepeni sudovi bi trebalo da poštuju našu odluku – objašnjava predsednik VKS-a Dragomir Milojević. – Naknada za obradu kredita ne bi trebalo da bude elemenat ugvora o bankarskom zajmu.

Milojević takođe kaže da odluka VKS-a nije obavezujuća za nižestepene sudove. Ukoliko donesu odluku koja je u takvom slučaju u korist banke a ne klijenta pa ona dođe do VKS-a, izvesno je da bi mogla biti ukinuta. On je podsetio na to da je našim Zakonom o obligacionim odnosima regulisano šta treba da sadrži ugovor o kreditu. Stoga nije jasno na koji način i po kojem osnovu su nižestepeni sudovi utvrdili da je naknada za obradu kredita deo ugovra. Stav VKS-a svi nižestepeni sudovi treba da imaju u vidu i da ga poštuju.

Ustavom Republike Srbije i Zakonom o uređenju sudova je propisano da sudska vlast pripada sudovima. Sudske odluke su obavezujuće i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.

Nadležni iz naše centalne monetarne institucije podsećaju na to da je cena kredita na koju i građani i privrednici treba da obrate pažnju efektivna kamtna stopa. Ona, osim nominalne, uključuje i druge troškove. Banke su dužne da te druge troškove prikažu klijentu, ne samo kod zaključivanja ugovora nego i kod oglašavanja, odnosno u reklamama i objavama. To je regulisano Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga i podzakonskim aktima donetim po tom osnovu.

Klijenti banaka nadaju se da bi ih ovih dana mogla sačekati ponuda povoljnija baš za trošak provizije, ali...

– To se neće dogoditi, banke će samo taj trošak prekomponovati – kaže finasijski stručnjak i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić. – Krediti u Srbiji su prethodnih godina pojeftinili. Dalje snižavanje kamatnih stopa može se očekivati kada se za to steknu i drugi uslovi. Obrade kredita se u banci radi. To je realan trošak koji postoji, a samo je pitanje kako će to biti prikazano u ugovoru koji se ponudi klijentu pa da bude u skladu sa zakonima i drugim propisima.

U bankama kažu da se taj trošak naplaćuje u svim zemljama EU i Srbija nije izuztak. Većina banaka na našem tržištu osnovana je stranim kapitalom. One su inoinvestitori i sve što se događa sa sudovima i provizijom stvara pravnu nesigurnost, a to nikako nije dobro za buduće ulagače. Provizija je sastavni deo ugovora više od decenije. 

Bankari će sve reći preko svog udruženja. Međutim, od UBS-a je daleko ažurnije Udruženje „Efektiva”: ono nudi besplatnu pravnu pomoć i poziva građane da tuže banke. Bankarske provizije su se kod obrade kredita kretale od 0,5 do tri odsto. Najčešće su banke zaračunavale 1,5 odsto. Na stambeni kredit od 100.000 evra to je 1.500 evra.

D. Vujošević