Francuski plan za penzije preslikati u Srbiji

Razlika između broja onih koji rade i onih koji primaju penziju je 373.565 u korist zaposlenih.

Taj odnos već godinama nije povoljan i doveo je do toga da se iz državne kase za redovnu isplatu penzija izdvaja oko 34 procenta ukupnog novca. Svima je jasno da je takav penzijski sistem na duže staze neodrživ, kao što je više nego jasno da nikada više odnos između broja zaposlenih i penzionera neće biti tri prema jedan jer Srbija, jednostavno, nema toliko radno sposobnih čak i kada bi mogla da ih uposli. Jednostavno, smanjio se kontingent radno sposobnih, i tako će se nastaviti i narednih godina, dok se povećava broj onih koji odlaze u penziju. Pokazalo se da ni prethodne reforme penzijskog sistema – a u proteklih 15 godina bilo ih je nekoliko – nisu pronašle repcet za održivost i sigurnost onih koji će tek odlaziti u penziju.

Ministar bez portfelja u Vladi Srbije i predsednik PUPS-a Milan Krkobabić objašnjava da je svojevremeno na jednog penzionera dolazilo pet ili šest zaposlenih, a sada je taj odnos 1,4, što jasno ukazuje na to da budućim penzionerima treba na drugačiji način obezbeđivati penzije. To je, po njegovom mišljenju, moguće jedino reformom postojećeg penzijskog i invalidskog sistema. Pri tom, ističe Krkobabić, ostao bi postojeći penzijsko-invalidski sistem koji se zasniva na solidarnosti i uplati doprinosa zaposlenih, ali bi se pored njega osnovao i novi.

„Niko nema nameru da ruši penzijski fond“, objasnio je Krkobabić. „U planu je samo da se postojećem fondu finansijski pomogne kroz osnivanje još jednog tehničko-tehnološkog fonda solidarnosti koji će novcem puniti velike firme s ogromnim profitom, a malim brojem zaposlenih, što je princip koji se primenjuje u Francuskoj.“

Dakako, da bi se poslodavci upravo tih velikih firmi s ogromnim profitom naterali da redovno uplaćuju novac u tehničko-tehnološki fond solidarnosti iz kojeg bi se dodatno isplaćivale penzije, po Krkobabićevom mišljenju, treba doneti niz novih zakona koji bi do detalja regulisali tu oblast.

Neka socijalna davanja penzionerima opterećuju Fond PIO



Krkobabić ponavlja da je postojeći Fond PIO opterećen socijalnim davanjima koja ne bi trebala da budu u njegovoj nadležnosti. Pominje izdvajanje novca za tuđu negu i pomoć, zdravstvenog osiguranja, odlazak penzionera u banje.„Ne mislimo da ta davanja treba ukinuti, već ona treba da se firnansiraju iz drugih fondova i da ne opterećuju Fond PIO. U Srbiji ima više od 250.000 starijih od 65 godina koji nemaju penzije, a oni od nečega moraju da žive. Treba tražiti rešenje za njih“, ističe Krkobabić.

„Taj fond bi bio pod stalnom kontrolom Vlade ili parlamenta. Znači, vodilo bi se računa o tome koliko se para uplaćuje u fond i kako se taj novac raspoređuje. Za onoliko koliko je neki poslodavac smanjio broj zaposlenih uvođenjem robotike, za toliko bi sada iz profita trebalo da uplaćuje u taj fond“, ističe Krkobabić.

Veliko je pitanje da li se francuska ideja može „preslikati” u Srbiji. Jer, priznaje to i sam Krkobabić, u Francuskoj jedan robot u automobilskoj industriji poslodavca košta 30.000 dolara, a trošak na petogodišnjem nivou za radnika iznosi 250.000 dolara. Tako koroporacija ima ogromnu uštedu uvođenjem infor-matičkih i tehnoloških inovacija i ne predstavlja joj problem da deo novca uplati u fond za buduće penzionere. Kod nas takvih poslodavaca koji već imaju informatičke i tehnološke inovacije i koje umesto radnika koriste robote ima veoma malo. Ovde se tek sada – a potvrdila je to ovih dana i premijerka Ana Brnabić na Poslovnom forumu na Kopaoniku – razmišlja o delimičnoj izmeni politike subvencija da bi se one više dodeljivale investitorima koji donose inovacije, dodatnu vrednost za Srbiju, a ne samo radna mesta.

Dakle, Srbija tek očekuje velike firme s ogromnim profitom, malim brojem zaposlenih i velikim platama onih koji u njima rade. Kada one dođu – a najavljuje se da će deo njih stići u Srbiju i tokom ove godine – donesu novu tehnologiju i u proizvodnju uvedu robotiku, može se otvoriti priča o osnivanju preko potrebnog tehničko-tehnološkog fonda solidarnosti iz kojeg će budući penzioneri dobijati deo penzija.

LJ. Malešević