Obnavlja se srpska zajednica u Mostaru i deli sudbinu ostalih
MOSTAR: Predsednik Srpskog kulturno prosvjetnog društva „Prosvjeta“ iz Mostara i mostarski paroh Radivoje Krulj smatra da je dobro što je Mostar izabran za grad u kojem se sutra održava trilateralni susret Bosna i Hercegovina - Hrvatska -Srbija, jer je Mostar stecište kultura i vera, most između istoka i zapada, i dobro bi bilo da bude most između Srbije, Hrvatske i Bosne.
„Raduje me što se ovaj susret održava baš u Mostaru, gde je naša srpska zajednica u povoju, gde se razvija i bori za svoje mesto“, rekao je za Tanjug
Krulj, uz nadu da će se "ljudi vratiti na svoja ognjišta".
On kaže da povratka u Mostar ima, ali nije masovan.
" Da bi bio masovan pre svega je potrebno da se stvore uslov za život, da se mi kao narod i Mostar razvijamo u pravom smislu te reči, kako u privrednom, kulturnom i svakom drugom pogledu“, objasnio je on.
Krulj kaže da u Mostaru živi oko 5.000 Srba, a u hercegovačko-neretvanskom kantonu oko 7.000, a da je njihov položaj poput položaja svih ostalih stanovnika ovog regiona nerazvijanja regiona, zbog nerešenih političkih pitanja, nedostatka novih radnih mesta.
"Teško je svima, a srpskoj zajednice još teži , jer se ona nalazi u fazi obnavljanja, ali nije očajan i nadamo se da može biti dobar“, očekuje Krulj.
On u srpskoj kulturi, za koju kaže da je u Mostaru veoma važan segment srpskog prisustva, vidi najbolji način da se "naš narod i zajednica predstave".
„Mostar je krajem 19 i početkom 20 veka bio perjanik kulturnog razvoja Srba, zajedno sa Novim Sadom. Danas se trudimo da budemo na stazama Šantića, Chorovića i Dučića i svih onih koji su ovde radli i stvarali“, istakao je on.
Krulj je ukazao da „Prosvjeta“ ima nekoliko prepoznatljivih manifestacija- Šantićeve večeri poezije, Božićni koncert, festival dece pesnika, i da u tome ima podršku Srbije, koja bi, kako je dodao, mogla biti veća kako bi Srbi mogli još bolje i kvalitetnije da se predstave.
„Ove godine imamo zančajan jubilej 150 godina od rođenja Alekse Šantića, 50 godina od ustanovljenja književne nagrade Aleksa Šantić“, naveo je on.
