Vujović: Srbija otvorila novu fazu u odnosima sa MMF
KOPAONIK: Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je danas da je Srbija otvorila novu fazu u odnosima sa Međunarodnim monetarnim fondom i u definisanju ekonomskih politika u zemlji.
Vujović je na plenarnoj sednici pod nazivom "Vladina dostignuća, problemi i rešenja" na Kopaonik biznis forumu, podsetio da je Srbija pre desetak dana zaključila trogodišnji program fiskalne konsolidacije sa MMF-om, koji je započela krajem 2014. godine i koji je bio zasnovan na tri stuba.
"Jedan stub je bila makroekonomska stabilizacija, drugi ozdravljenje finansijskog sektora, a treći stub je bio uklanjanje svih problema u domenu realne ekonomije", rekao je Vujović.
Ministar je istakao da je Srbija, kao što je projektovala, uspela da dovede u ravnotežu dve linije - rashode i prihode - zahvaljujući čemu smo u 2017. godini imali budžetski suficit od 1,2 odsto BDP-a, a planirali smo deficit od 1,7 odsto BDP-a.
"Uspeli smo da preokrenemo liniju duga, to jest da smanjimo učešće duga u BDP-u, u čemu su nam pomogli i devizni kursevi, odnosno pad dolara, kao što su nam ranije odmagali", dodao je.
Naš dug u dolarima je, kako kaže, još uvek oko 8,5 milijardi dolara.
Vujović je podsetio na ekonomske programe od perioda Milke Palninc do današnjih dana, analizirajući razloge njihovih ograničenih efekata, i ocenio da smo sada prvi put na putu da sačuvamo inkluzivan održiv rast.
Ministar je istakao da smo uspeli da prilagodimo strukturni deficit za 4,0 procenta, precizirajući da smo ostvarili za 2,8 odsto bolji rezultat od onog koji je bio predviđen aranžmanom iz predostožnosti s MMF-om.
Vujović je podsetio da planirani rast BDP-a za ovu godini iznosi 3,5 odsto, da je on projektovan na očekivanjima oživljavanja proizvodnje u poljoprivredi i energetici, dodajući da u 2019. godini moramo da nađemo druge izvore rast.
Ministar je naveo da je ubeđen da u narednom periodu možemo da održimo budžetski deficit na nivou 0,7 odsto BDP-a, ističući da je Srbiji od najvećeg značaja sada da dođe do investicionog rejtinga, odnosno da je kao pouzdanu i povoljnu investicionu destinaciju tržišta prepoznaju pre nego međunarodne rejting agencije.
Vujović je u tom kontekstu podsetio da su tri kreditne rejting agencije povećale kreditni rejting Srbije, kao i da je kamatna premija, odnosno trošak zaduživanja zemlje smanjen sa preko 600 baznih poena na ispod 100, i to ne samo državi već i privatnom sektoru, što je značajno.