Kreće nova sezona „Život priča“ Tatjane Vojtehovske na Prvoj TV

„I u novoj sezoni emisija će nastaviti da slika stvarnost onakvu kakva jeste jer joj se zbog toga veruje”, napominje autorka Tanja Vojtehovski čiju karijeru su obeležile priče o ljudskim sudbinama kroz emisije „I to je život”, „Pro et contra”, „Jedan pa tri”, pa čak i provokativni „Trenutak istine”. Vojtehovska je od početka emitovanja emisije obećala da nas očekuju stvarni ljudi, sa stvarnim pričama.

„Očekuju nas sagovornici koji su spremni da kažu istinu ma kakva ona bila. To su priče o događajima koji su poznati široj javnosti, ali su ispričani od strane direktnih aktera, kroz njihovu vizuru i doživljaj. Sagovornici, bez obzira na to da li poznati ili nepoznati široj javnosti su spremni da govore potpuno otvoreno o svom životu i o onome što čini život svakog od nas - o usponima i padovima, ličnim dilemama, strahovima, nadanjima i verovanjima, odlukama koje su donosili i posledicama tih odluka, velikim i tugama i radostima, dilemama i tajnama. To je ono što čini život svakog od nas“, rekla je Tanja Vojtehovski.

U prvoj epizodi serijala „Život priča” koji će se emitovati u sredu, 07. marta u 22 časa, nakon kraće pauze videćemo priču o mladom Milanu Jevđiću, mladiću neverovatne energije i volje uprkos životu „koji mu je zapao”. Otac i majka su mu se razišli kada je imao samo 20 dana.

Prvo čega se seća su teške batine koje je dobio od očuha, a imao je oko četiri godine. Iz tog razloga, kao tako mali, doneo je odluku da više ne živi sa majkom i očuhom već se preselio kod bake i deke. Otac ga nikad nije ni hteo, a majka se nije protivila njegovoj odluci da ne živi sa njom. Nakon smrti bake i deke, sa 16 godina ostao je potpuno sam. Nije znao šta će da jede, kako će da završi školu, a želeo je da postane lekar... Tako počinje sam da se izdržava - radio je kao konobar, fizikalisao je, radio čak i kao velika maskota guske...

Snalazio se kako je znao i umeo. I uspeo je da završi srednju školu, i upiše medicinu. Sad živi u stanu u kome mu niko nikad nije došao, jer ga je sramota da to iko vidi. Dane provodi u čitaonici i biblioteci, jer nema para da kupi knjige. Kada se biblioteka zatvori onda satima šeta sam u krug, dokle god noge mogu da izdrže, samo da bi odmah zaspao i da nema vremena da razmišlja, jer ako ostane sa svojim mislima nema želju da se probudi. Kaže da mu je najstrašnije to što nema sa kim da podeli svoje uspehe.

Samoća i usamljenost su mu teži od gladi. Sada je peta godina medicine, nije pao nijednu godinu, niti i jedan ispit. Ne zna da li će imati za sledeću kiriju, i ne zna da li će imati šta da jede za vikend, i uprkos svemu pokazao je neverovatnu volju, želju, upornost. Njegova suština je u neodustajanju, u neverovatnoj energiji koju je prosuo u studiju emisije „Život priča”. Zbog načina na koji sagledava život i životne nedaće svako može mnogo da nauči od njega.

Naravno, da bi ovakva emisija uspela, važno je poverenje koje sagovornici treba da steknu u voditelja pre samog snimanja.

„Nema načina da se uspostavi dobra i uspešna komunikacija ako ne postoji poverenje između sagovornika. Nema načina da se poverenje izgradi ako bilo ko od sagovornika krije svoje emocije ili pokušava da na bilo koji način manipuliše emocijama. Zbog toga ja ponekad noćima ne mogu da spavam u kontinuitetu, budim se i mislim da ono što su mi sagovornici ispričali pre nego što uđemo u samo snimanje. Zbog toga sa sagovornicima ponekad sedim po čitavu noć, a ponekad i plačemo zajedno ili se zajedno radujemo. Ponekad zajedno i ćutimo, dok čekamo momenat da potencijalni sagovornik odluči i kaže, da - spreman sam da ispričam priču. Jer to su ljudi koji na neki način meni u ruke daju svoj život, ili parče života. Sa tim nema igranja ni površnosti“, rekla je svojevremeno Tatjana Vojtehovska o razgovoru s pravim ljudima u emisiji „Život priča priče”.

S. M.