JEZIKOMANIJA Slatka mala garava
Naleteh skoro na kraj jednog tok šoua… Srčući kafu jedna gošća, sa osmehom na licu, reče mladoj domaćici: „Svaka čast! Možeš da se udaš”.
Znate za tu hipotezu…Ne znam kako je u ostalim zemljama, ali kod nas to važi nepisano pravilo…Možda bi rebalo organizovati jedan kratki intenzivni kurs za buduće udavače! Klasična „turska kafa” povod je za druženje i razbibrigu kroz „gledanje” u šolju i još se pije na Balkanu - u Srbiji i Grčkoj i na Bliskom istoku.
Postoje tri načina spremanja kafe. Prvi je omiljena „turska” ili „domaća” kafa, zatim ESPRESO (a ne „ekspreso” kako neki vole da kažu) i FILTAR (a ne „filter” kafa).
U Grčkoj „tursku kafu” zovu „grčka kafa”. Dakle, kad idete u Grčku morate da znate da ne smete da tražiti „tursku kafu”.
Možete čuti razne varijante imena ovog čarobnog napitka po teritoriji bivše Jugoslavije: kafa, kahva, kava…
Evo i jedne zanimljivosti: Najskuplja i najređa kafa je napravljena od sorte Kopi Lunjak i toliko je retka da se godišnje proizvede samo oko 250 kilograma. Ova kafa se pravi na ostrvima Sumatra, Java i Sulavesi. Na tim ostrvima živi torbar veličine mačke (viverridae ili cibetka) koji živi na drveću i dugo se smatrao štetočinom jer jede najzrelije plodove kafe. Zrno kafe prolazi kroz njegov digestivni trakt praktično bez oštećenja, a enzimi u želucu te životinje dodaju nešto jedinstveno ovim zrnima kafe. Domoroci, da se ne bi peli na drveće i brali kafu, počeli su da sakupljaju polusvareni izmet cibeta. I…onda je ovo postala najtraženija kafa na svetu!
Nataša Mirković
