Srpska odmarališta na Jadranu slovo na papiru

Srpska kompanija „Mladost turist” je u nekadašnjoj SFRJ koristila zemljište u Tisnom i na njemu sagradila dečje odmaralište „Beograd”. U tužbi protiv Hrvatske, navela je da je ta država ukazom od 26. juna 1992. godine imovinu pravnih lica sa sedištem u Srbiji ili Crnoj Gori eksproprisala i prebacila u svoje vlasništvo, ali da je 2004. godine ratifikovala Sporazum o pitanju sukcesije, čime se obavezala na to da vrati tu imovinu vlasnicima, što nikada nije učinila. Sada je u odmaralištu te srpske kompanije osnovna škola.

Advokati „Mladost turista” na Evropskom sudu za ljudska prava izneli su da je preduzeću povređeno pravo na mirno uživanje prava vlasništva, koje je zaštićeno Kovencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, tražeći ili povraćaj zemljišta, koje ima 11 parcela, ili novčanu kompezaciju od četiri miliona evra.

Tužba srpske kompanije je odbačena kao neosnovana, a pošto je presuda Evropskog suda za ljudska prava konačna, protiv nje nije dopuštena žalba. Kancelarija hrvatske zastupnice pred Evropskim sudom za ljudska prava tvrdi da je taj evropski sud, koji je bio poslednja nada srpskom preduzeću, prihvatio tumačenje hrvatskih sudova da sam Sporazum o pitanju sukcesije, tačnije, njegov aneks G, ne daje pojedinačnim fizičkim i pravnim licima pravnu osnovu za povrat njihove predratne imovine, već da će takav povrat eventualno biti moguć tek kada bude sklopljen dodatni bilateralni ugovor između Hrvatske i Srbije, kojim bi se konkretizovale odredbe aneksa G.

Dakle, od imovine srpskih preduzeća u Hrvatskoj za sada nema ništa i veliko je pitanje da li će ta bivša jugoslovenska republika skoro sa Srbijom zaključiti bilateralni ugovor kojim bi konkretizovala pitanje koje muči mnoga preduzeća u Srbiji koja su pre raspada SFRJ imala svoja odmarališta širom Jadrana. Po podacima koji su iznošeni nakon potpisivanja Sporazuma o pitanjima sukcesije, srpska preduzeća su početkom devedesetih godina prošlog veka potraživala 319 objekata na Jadranu. Od tog broja, Hrvatska je prodala 117 srpskih odmarališta, 30 dodelila drugima, za 40 su se vodili sporovi ili kupci odustali, za 41 je postupak prodaje bio u toku, a 91, i to mahom uništeno, bila je slobodna nekretina. 

Na dubrovačkom području vile Jugobanke Beograd i kuće Zajednice elektroprivrednih organizacija Beograd zauzela je Biskupija. „Geneksovu” vilu „Rašica” u Dubrovniku uzela je zagrebačka kompanija „Hrvatska gradnja” d. d., koja ju je kupila na javnom nadmetanju od Hrvatskog fonda za privatizaciju.

Procenjeno je da je polovinom devedesetih imovina srpskih preduzeća na Jadranu vredela oko pet milijardi kuna. Hrvatska je 1992. godine donela uredbu, a dve godine kasnije i zakon, o zabrani raspolaganja tom imovinom. Kompletna imovina pravnih subjekata iz bivših republika preneta je u hrvatsko vlasništvo i data na upravljanje Hrvatskom fondu za privatizaciju. Tako su u mnogim srpskim odmaralištima danas hrvatske institucije, od policije, Poreske uprave, Crvenog krsta, Saveza slepih Hrvatske, Doma umirovljenika, sudova, do centara za socijalni rad, a deo je prodat hrvatskim biznismenima koji su srušili stare objekte i izgradili nove hotele.

Mnogo je srpskih preduzeća imalo odmarališta u Hrvatskoj i danas mogu samo da ih s nostalgijom pominju jer su i dalje vlasnici na papiru, ali ne i korisnici. Tako su odmaralište imali ŽTP, EPS, „29. novembar” Subotica, „Utva” Pančevo, „Šinvoz” Zrenjanin, „Mašinoprojekt” Beograd, „Geneks” Beograd...

LJ. Malešević