OTKRIVAMO Zastarele optužbe za neisporučenih 30 sanitetskih vozila

– Prvi osnovni sud u Beogradu, pred kojim je vođen taj postupak po  optužnom aktu Prvog osnovnog javnog tužilaštva, doneo je odbijajuću presudu usled apsolutne zastarelosti krivičnog dela 27. oktobra 2016. godine, a presuda je postala pravosnažna 2. decembra iste godine – kaže za „Dnevnik“ portparolka Tužilaštva Aleksandra Đenadić, zamenica prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu.

Po zakonu, apsolutna zastarelost za krivično delo nesavesnog rada u službi, iz stava 1, nastupa protekom šest godina, a za isto delo iz stava 2, posle deset godina od krivičnopravnog događaja u vezi s kojim se tereti okrivljeni, i po sili zakona, kako napominje zamenica tužioca, nastupanjem apsolutne zastarelosti, postupak više ne može da se vodi.

Nakon pravosnažnosti odbijajuće presude, odnosno rešenja o obustavljanju postupka, predmeti se, shodno zakonu, arhiviraju.   

Po javno dostupnim informacijama, taj predmet je u Prvo osnovno tužilaštvo stigao 2008. godine. Nakon sprovedene istrage, podnet je, u decembru 2012, optužni predlog protiv četiri osobe koje su 2005. godine bile u komisiji za sprovođenje postupka javne nabavke 30 sanitetskih vozila: tadašnjeg sekretara Ministarstva zdravlja Dragana Morače, službenika Ministarstva zaduženog za studijsko-analitičke poslove u Odseku za medicinsko snabdevanje Vladimira Mihajlovića, službenice zadužene za normativno-pravne poslove u Odeljenju za zdravstveno osiguranje Jovanke Panetelić i tadašnje državne sekretarke u Ministarstvu zdravlja Nevene Karanović, koja je bila predsednica tenderske komisije.

Optužnim aktom, čiji faksimil je dostupan na  sajtu nevladine organizacija koja se bavi istraživačkim novinarstvom  CIK, četvoro bivših službenika Mistarstva zdravlja sumnjiče se da su od juna 2005. godine do oktobra 2006, „kršenjem zakona, drugih propisa i opštih akata i propuštanjem dužnosti nadzora očigledno nesavesno postupali u vršenju službe”, te da je „usled toga Ministarstvu zdravlja pričinjena šteta u iznosu avansne uplate na ime zaključenog kupoprodajnog ugovora za isporuku predmetnih sanitetskih vozila s prodavcem a. d. ’Jucit’ od 79.150.352 dinara”.

U optužnom aktu su iznete sumnje da komisija, prilikom odabira najpovoljnijeg ponuđača, „nije postupila u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i uslovima predviđenim u javno oglašenom tenderu”.

Osumnjičeni su, kako se navodi u optužnom predlogu, ponuđača a. d. „Jucit” predložili Ministarstvu zdravlja „kao najpovoljnijeg ponuđača koji ispunjava predviđene uslove, iako je isti, od te komisije, još u ranoj fazi postupka trebalo da bude iz njega eliminisan jer nije ispunjavao uslove iz oglasa, i to da priloži bilans stanja za poslednje tri godine potvrđen od ovlašćenog revizora, nije posedovao traženu finansijsku sposobnost jer je prethodno bio u stanju nelikividnosti i nije priložio originalni izvod iz APR-a ili kopiju da je verna originalu” .

Takođe, po tekstu optužbe, „nakon što je od Ministarstva zdravlja kao najpovoljniji ponuđač odabrana firma a. d. ’Jucit’, osumnjičeni Mihajlović i Pantelić su pristupili sastavljanju ugovora o kupoprodaji, koji je potom zaključen 26. setembra 2005. godine”. U njemu je, “protivno tački 6 iz javnog oglasa, po kojoj je izabrani ponuđač mogao da potpiše ugovor s Ministarstvom zdravlja tek pošto prethodno pribavi bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla u iznosu pet odsto vrednosti kupoprodajne cene, predviđeno kao finanasijsko obezbeđenje dve solo menice prodavca, jedna na ime dobrog izvršenja posla, a druga za povraćaj avansam čime je Ministarstvo zdravlja bilo izloženo finansijskom riziku, imajući u vidu da je a. d. ’Jucit’, kao izabrani prodavac, pre potpisivanja ugovora ušao u stanje nelikvidnosti, tako da nije bio finansijski sposoban da obezbedi garanciju banke”.

Da je, kako se navodi u optužnom aktu, „postupak provere ispunjenja uslova iz javnog oglasa bio dosledno sproveden, do zaključenja ugovora s ’Jucitom’ ne bi ni došlo”.

Bivšim osumnjičenima optužba je pripisivala i da su, nakon što je ugovor zaključen i protekao njime predviđen rok od 12 nedelja za izvršenje obaveze „Jucita”, u decembru 2005. godine, „propustili da prate realizaciju ugovora i da preduzimaju sve mere u cilju zaštite interesa Ministarstva zdravlja, a što je pre svega značilo blagovremeno aktiviranje predatih menica ’Jucita’ kod poslovnih banka i pokušaja povraćaja avansne uplate”.

„Te menice su aktivirane tek u oktobru 2006. godine, nakon proteka više od šest meseci od dana kad se to moglo učiniti po ugovoru, a kada se njihova naplata više nije mogla sprovesti uopšte jer je ’Jucit’ od 24. marta 2006. u neprekidnoj blokadi i nad istim se sprovodi stečajni postupak”, piše, između ostalog, u optužbama koje su odavno apsolutno zastarele.

Troškovi postupka po odbijajućim presudama padaju, predviđeno je zakonom, na teret budžeta, što je i pravedno.        

Jaska Jakovljević