Kad se takmiči Ilija Gostović Kirija, ni mnogo mlađima ne daje kiriju

Ipak, dobro pamti da je otišao u penziju s tačno 41 godinom, šest meseci i 28 dana staža.

„Bila su to baš lepa vremena u jednoj od najvećih fabrika za proizvodnju podnih obloga, ne samo u tadašnjoj Jugoslaviji već i ovom delu Evrope. Jeste se mnogo radilo, ali za ono vreme dobro i živelo. Nije meni ni danas teško jer nisam zahtevan. Deset godina sam u penziji, nisam od ljudi koji su se blagovremeno posvetili nekom hobiju, ali još od mladosti sam odan sportu, dok mi je fudbal bio i ostao najdraži", s mnogo nostalgije priča Ilija.

Svojevremeno je Gostović nastupao za lokalni FK „Tekstilac“, a od 1962, naredne četiri sezone čuvenu ekipu „Bačka“, koja se sada takmiči u Superligi Srbije s „Crvenom zvezdom“, „Partizanom“, „Vojvodinom“, niškim „Radničkim“...

„Kada sam prestao aktivno da igram, posvetio sam se radu u „Starom gradu“, koji egzistira u kraju Palanke u kojem sam proveo čitav život. Osim mojih mladih komšija, trenirao sam i „Neštin“, klubove koji se i onda i sada takmiče u različitim rangovima fudbalskih takmičenja. U „Starom gradu“, kad su pre nekoliko decenija svi već digli ruke od fudbala, bio sam i predsednik kluba, pa gotovo morao i da igram pod stare dane. Hvala Bogu, i danas me zdravlje dobro služi, mada sam napunio 70 godina. Nema treninga tima kojem nisam prisustvovao, kao ni utakmice „Bačke“ a da je nisam gledao. Samo me bolest može sprečiti, a one me, srećom, zaobilaze", dodaje Gostović.

Ilija redovno igra stoni tenis i pobeđuje tri decenije mlađe. Želje da pobedi i dalje mu na manjka, tako da teško onome ko potceni njegove sede vlasi.           

„Stara kuća mi je u starom delu Palanke, poznatijem kao Albanija, dok sam novu napravio u bloku Kaloš. Zadovoljan sam životom, stambeno smo obezbeđeni, imam dva unuka, stariji je završio fakultet i ovih dana počeo da radi u „Tarketu“, nasledniku mog bivšeg „Sintelona“, dok drugi ove godine treba da diplomira. Bio sam tolike decenije majstor-kotlar, mogao sam i posle penzionisanja da nešto radim, ali nisam. Nekoliko puta godišnje odem na pecanje, iako nisam strastven ribolovac, pa uz štap više pričam s ljudima, kao što su advokati, sudije, menayeri i drugi ozbiljni „kadrovi“, nego što pazim da li je nešto zagrizlo mamac. Srećan sam kad vidim da ništa nisam izgubio, ni fizički ni mozgom, niti sa zdravljem imam „hipoteke“, a nisam siguran šta sve ovima mlađima fali. Takva su vremena, nesigurna i teška, da jednostavno pojedoše ljude", dodaje Gostović.

M. Sudžum