Upravnici zgrada ne mogu da rade šta hoće

Kako je navedeno na sajtu poverenika, upravnik stambene zajednice treba da prikuplja podatke od samih vlasnika i zakupaca, ali to često nije slučaj, što otvara probleme istinitosti i ažurnosti tih podataka i njihovog zasnivanja na verodostojnom izvoru.

Dodaje se da bi upravnici podatke koje obrađuju, odnosno ime, prezime i jedinstveni matični broj, morali da koriste samo za sprovođenje neophodnih poslova, poput naplate troškova za tekuće održavanje zgrade, dok se dešava da te podatke često koriste u druge svrhe, na nedopustiv način.

„Tako, na primer, na oglasnoj tabli upravnici objavljuju iznose koje duguju pojedini vlasnici stanova“, naveo je poverenik.

Iako je rok za registraciju stambenih zajednica istekao 12. decembra prošle godine, veliki broj zgrada još uvek nije prijavljen pa je Komunalna inspekcija počela da proverava da li su građani registrovali svoje stambene zajednice i odabrali upravnike zgrada. Za sada će inspektori  izlaziti na teren preventivno, odnosno, građani će imati priliku da registruju svoje zgrade u roku od 30 dana pre nego što im bude propisana kazna. Nakon kazne sledi i prinudna uprava, što podrazumeva da opština dodeli zgradi upravnika čije će usluge građani plaćati, a naknadu za upravnika treba da odredi jedinica lokalne samouprave.

Poverenik je dodao da trenutno sprovodi postupak nadzora jer se u nekim opštinama obrađuju i podaci o brojevima ličnih karata vlasnika stanova, a u nekim ne.

Poverenik podseća na to da je u vreme usvajanja Zakona o stanovanju apelovao na to da se još jednom preispitaju rešenja kojima se obrada velike količine ličnih podataka građana poverava do tada nepostojećoj strukturi upravnika.

Dodaje da je povodom programa obuke profesionalnih upravnika koji je sprovodila Privredna komora, upozoravao na to da program obuke ni u jednom delu ne obuhvata pitanja zaštite podataka o ličnosti. 

D. Ml.