Najstarija ergela u Srbiji sprema nove šampione
ZOBNATICA: Sa jedva nešto više od dvesta duša, koliko broji Zobnatica, ni manjeg naselja, ni tako nadaleko čuvenog. Ne smeta meštanima ni što su ih davno proslavili pitomci istoimene ergele.
Kako i ne bi kad je osnovana još 1750, u vreme dok je carica Marija Terezija tek počela naseljavati ove, dugo zapustele krajeve Južne Ugarske, a danas najveća štala u Srbiji drži na stanu i hrani stotinak vrhunskih grla u prelepo uređenom prostoru. Topot kopita svakom ljubitelju ovih plemenitih životinja zvuči kao najlepša muzika.
Uprava trenutno pokušava da proda neke konje, ali i da od ove godine opet organizuje galopske trke, po kojima je bila decenijama znana. Ergela, najpoznatija po konju Jadranu, čija statua je na ulazu u kompleks, godišnje dočeka više desetina hiljada turista. Najviše dece, jer malo koja ekskurziju kad dopadne severa Bačke ne svrati u Zobnaticu. Tu početnici nauče i da se pravim jahačem mogu smatrati tek kad stisnutim kolenima mogu da skrckaju orah. Ali zreo.
Za galopske i kasačke trke čeka se lepo vreme pa da utabanim stazama opet jure potomci Jadrana. U štali za elitu, o konjima koji, ne daj bože, nisu za prodaju, brine veterinar Milan Pražić već pune četiri decenije. Od njih se očekuje da budu štampioni i uđu u Muzej konjičkog sporta, koji je u sklopu Zobnatice. Ispred njega je spomenik Kazanovi, proslavljenom pobedniku mnogih trka.
Svojom patinom šmek čitavom kompleksu daje kaštel, koji je podigao veleposednik Đula Terlei 1882. Sklad dvorca zidanog u duhu svedenog poznog klasicizma pomalo razbija visoka kula. Kažu da ju je gazda koristio da može s visine proveriti da neko na imanju ne zabušava.
Da je živ, video bi hipodrom, hotel i uzorno uređene poljoprivredne parcele, mali zoološki vrt, parkur za preponsko jahanje, manježe otvorene i zatvorene, te štale. Posetioci mogu da jašu konje i oko jezera, provozaju se fijakerom, ali ne može svako u sedlo vrhunskih grla koja su ponos ergele. O konjima se sem Pražića staraju njegov kolega Sergej Besermenji, treneri i drugi zaposleni.
„Iako se smatra da su veterinari najveći problem, manjak su nam zapravo yokeji, jer su mnogi otišli i rade preko granice“, vajka se Pražić, koji zna rodoslov svakog konja u štali.
Desi se povremeno maler i neki konj se povredi pa se veterinari trude na sve načine da mu zaleče rane. Pražić objašnjava da ako konj slomi nogu, zakače ga o plafon, sve dok prelom ne zaraste.
"Baron ju je dva puta lomio, nosio gips po mesec i po dana i jadničak „lebdeo” u vazduhu sve to vreme. Iako ti konji retko posle mogu učestvovati na derbijima, često prave najbolju ždrebad, pa je zato jako važno da sasvim prezdrave, a ne da ih ubijemo kao što su neki „stručnjaci” onomad predlagali. Tako Baron sada ima najlepše potomstvo u Zobnatici", prepun je Pražić hvale za veterana.
Grlo Prospektor osvojilo je poslednji derbi 2002, a potomci konja General Žitko su, po Pražiću, veoma lepi i daju dobre potomke, a jedan od njih je i punokrvni Krf, koga lepo jašu i turisti.
„Šteta što nije trenirao za galopske trke. Sad mu je devet godina, a kad je bio dvogodac, bila je politika firme da se ne ide na trke, te on ispusti šansu“, ističe Pražić, ali dodaje da su tad trke malo plaćane.
Najčešće su povrede zglobova i tetiva, dok se kolike lakše rešavaju. Izlečene omice idu u priplod ili se konj vraća u sport.
„Lane je rođeno 19 ždrebadi, 11 punokrvnih imamo, ostalo smo prodali“, objašnjava Pražić.
Najviša je kobila Jula, 182 centimetra ima u grebenu. Šestogodac s imenom Gazda ima glavu pravog arapa, iako je dorat, a poznat je po tome što mu je majku ubio grom.
„Othranili smo ga kad mu je majka stradala, prelep je i može se kupiti. Viktori, kumica princeze Jelisavete Karađorđević, u maju će biti pripuštena, jer nema potreba da više trči“, kaže Pražić.
Nisu na prodaju i čekaju naredni derbi Alfa, Vedrana i Fila, koja treba da trči na proleće, te Vektor, takođe potomak General Žitka. Gogile je jedan od favorita na predstojećim derbijima, ali ne zaostaje ni najkrupniji trogodac Alvin, kome je Aron iz susedne štale rođeni brat, te Olimpije (trenutno je u Šapcu), a učestvovao je već u 17 trka. I konj Fini je mlad ostao bez majke, a po mnogima je najlepši u ergeli. Kao dvogodac, Aspektor je imao šest nastupa i uvek je pobeđivao, a sa tri godine, od osam trka dobio je šest. Svi ovdašnji konji dobijaju latinično slovo „z„ kao žig i oznaku porekla, jer nije svejedno u kojoj su štali rođeni.
Prospektor, bivši šampion i ponos Zobnatice, sa 19 godina je suviše star da opet trči na derbiju, ali se i dalje momački dobro drži.
„I polukrvni Jaran od majke Jasmine, koja je bila odličan skakač prepona, ponos je štale. Htela jedna gospođa da ga kupi, kaže platiće koliko god zatražimo. Odbili smo je najljubaznije što smo umeli, jer nema tih para za koje bi dali da ode, neka ga tu kod nas“, smeška se Pražić.
Maša Stakić
Foto: J. Ivanović