U Berkasovu održana Sremska vinijada
BERKASOVO: Po 23. put u Berkasovu organizovana je Sremska vinijada.
Ovaj put organizatorima u Mesnoj zajednici ovog sela šidske opštine stigla su, kako nam je potvrdio predsednik komisije za prijem vina Mitar Sabol, 34 uzorka u kategoriji belih vina, 27 uzoraka u kategoriji crvenih vina i 11 uzoraka u kategoriji rozea, i to ne samo od sremskih proizvođača, već i iz Šumadije, Hrvatske, Republike Srpske.
Mitar Sabol kaže da su se u minulih nekoliko godina povećale površine pod vinovom lozom u Berkasovu, pa se sada može reći da se grožđe ovde gaji na 130 hektara, pri čemu tri velika vinogradara imaju u posetu 100 hektara vinograda. Cilj manifestacije je da se odmeri kvalitet vina ovdašnjih i gostujućih proizvođača.
Uzorke je ocenjivala komisija čiji je predsednik prof. dr Slobodan Jović, a članovi inženjer Slobodan Šaponja i docent Poljoprivrednog fakulteta Aleksandar Petrović. U svakoj od tri kategorije vina predviđene su prve tri nagrade, a posebno ocenjivanje i priznanja namenjena su lokalnim proizvođačima iz Berkasova.
Za bela vina prvo mesto pripalo je vinaraiji Pajić iz Brčkog, za osvojenih 18,36 bodova, drugo mesto pripalo je Anđelku Prokopecu iz Bapske, a treće Nikoli Joviću iz Futoga. U kategoriji crvenih vina najbolje je ocenjen uzorak proizvođača Pere Đurića iz Bijeljine sa osvojienih 17,70 bodova. Drugo mesto osvojio je Marko Žeravica iz Šida a treće Slavica Čalić iz Tovarnika. U kategoriji roze vina prvo mesto osvojila je Vinarija Pajić iz Brčkog, sa 17,26 bodova, drugo mesto osvojio je Anđelko Prokopec a treće Antonija Hotko iz Županje u Hrvatskoj.
- U vinogradu ima mnogo posla, kopate, zalamate, vežete , otkidate, a berba donese propast. Kada dođete u nedumicu zbog neke nove situacije u vinogradu, pre nego što počnete raditi, obratite se stručnom licu. Pre prerade grožđa opet se obratite stručnjacima, da bi znali koji i koliko kvasca treba staviti na tu količinu vašeg vina. Osnovno je da imate dva suda koja su vam pri ruci kako bi uradili pravu stvar i dobili bolje vino. Sve se to može lako i na pravi način uraditi bez žurbe – savetovao je vinogradare profesor Slobodan Jović.
Hotko Antonija iz Zupanje R.H. I osvojila bronzanu plaketu. Kako smo najavili posebno bodovanje crvenih vina obavljeno je za Berkasovcane. Prvo mesto osvojio je Bojan Mitrovic za zlatnu plaketu. A za belo vino prvo mesto osvojio je Miodrag Mitrovic iz Berkasova.
Predsednik Skupštine opštine Šid Velimir Ranisavljević uručio je diplome onima koji su pomogli da se organizuje Sremska vinijada – Moto klubu Šid, Turističkoj organizaciji, Kulturno-obrazovnom centru Šid, Udruženju žena „Izvor” iz Berkasova. Svečarsku atmosferu upotpunili su stihovi Srđana Maleševića, posvećeni vinu.
Upadljivo je da su gosti osvojili praktično sve nagrade, zlatne, srebrne i bronzane plakete, izuzev Marka Žeravice iz Šida koji je ovojio srebrnu plaketu i osvetlao obraz ovdašnjim vinarima.
„Šteta je i duša me boli kako nam loše prolaze sremska bela vina. Uzalud mi dajemo stručne savete, kad vinogradari rade po starom modelu. Naši ljudi ciljaju veću količinu i nemaju strpljenja, umesto da unaprede kvalitet. Iako je geografski položaj i kvalitet zemljišta nadprosečan, u ovom kraju izostaje kvalitetno vinogradarstvo", kaže dr Slobodan Jović.
Pojašnjavajući u čemu greše vinogradari Jović kaže:
„Prvi zadatak vinogradara jeste da obrate pažnju naprinos grožđa po hektaru. Nauka ne može prihvatiti rod grožđa od pet do šest kilograma po čokotu. Belo grožđe s rodom od tri-četiri kilograma po čokotu daće još uvek kvalitetno vino, ali kada se radi o crvenom vinu moramo biti vrlo obazrivi oko uređenja čokota, jer što je manji prinos kvalitet vina raste. Drugi zadatak vinara je da kvalitetno obavi berbu. Ako idemo dalje saznajemo da su vina žuta. To znači da je vinar jako cedio iz grožđa, i zato su ta vina žuta i gorka. Vinogradari moraju znati ako cede jako grožđe nemaju kvalitet. Ako meljemo meso sa koskama treba nam pinceta da vadimo te koske iz mesa. Kod vina nema pincete."
Sada do izražaja dolazi upotreba nekih hemijskih sredstava koja će ispraviti ukus da ga praktično skinu sa belih vina i tako dobiju onaj pravi ukus karakterističan za to vino. Žao mi je kada vidim da od toliko donetih belih vina, četiri su samo dobra, zaključuje Jović.
D. Savičin