Potpredsednik parlamenta Vladimir Marinković o boravku u SAD: Kongresmeni „skuvali” i Balkanski ručak

Pre desetak dana u hotelu Hilton okupila su se imena iz politike, ali i druge javne ličnosti iz celog sveta , kako bi po 65. put čuli reči američkog predsednika. Naš sagovornik tvrdi da, nakon susreta sa više senatora i kongresmena, među kojima je kopredsedavajući Srpskog kokusa republikanac Ted Po, iz SAD donosi poruku, da je  raspoloženje prema Srbiji mnogo bolje iz godine u u godinu i to  upravo zbog  političke stabilnosti.

„Razgovarali smo o poboljšanju odnosa Srbije i Amerike, o mogućnostima za investicije američkih kompanija i ocenjeno je kao najbitnije to  da oni posmatraju Srbiju definitivno kao ekonomskog lidera u regiounu. To što je Srbija politički stabilna, kažu, najbitnije je ne samo nas, već i za ceo regiona i za spoljnu politiku Amerike “, pojašnjava Marinković u razgovoru za „ Dnevnik “. Najavljuje da će aktivnosti srpskog kokusa u američkom kongresu biti usmerene na podršku političkoj stabilnosti i na investicije, ali i na odnosu prema Srbiji kada je u pitanju dijalog između Beograda i Prištine, koji se menja. Težište je na tome šta Srbija radi u tom domenu, posvećenost  dijalogu i ispunjavanje onoga što je obećala i na šta se obavezala, a sa druge strane opstrukcija Prištine, pogotovo kada je u pitanju Zajednica srpskih opština, koja već pet godina nije formirana. Marinković je siguran da se odnos SAD  kada je u pitanje rešavanje problema KiM menja.

„Naravno, ne mogu da kažem da će se nešto drastično promeniti u njihovoj spoljnoj politici i u odnosu na ono što su već uradili, odnosno priznali samoproglašenje Kosova kao države, ali se odnos definitivno menja i srpska strana će biti aktivna u zahtevu da se maksimalno obezbede prava Srba na KiM i kada je reč o bezbednosti, zaštiti religijskih objekata i pitanju imovine. Cilj je da nađemo održivo rešenje u korist države Srbije i našeg naroda koji tamo živi, da dobijemo pordšku od SAD za to“, navodi Marinković, najavljujući da će “srpski kokus sve to delegirati kao jednu ozbiljnu temu“.

Bela kuća bez gurmanluka

Uvek se novinari interesuju šta je bilo posluženje na Molitvenom doručku. Marinković primećuje da je odgovor uvek isti, zato što se to ne menja.

„Posluženje je uvek skromno. Na stolu vas čeka posluženje džem, kajzerice, sokovi i voda. I naravno američka filter kafa“, otkriva nam naš sagovornik.

Ni meni Balkanskog ručka po svemu sudeći nije odslikavao naziv same manifestacije, pošto se na stolu našao skroman jelovnik, u odnosu na srpski. Zvanice su bile počašćene junetinom i salatom, bez preterivanja u gurmanlucima.

No Marniković tvrdi da nije poenta ovih događanja u gošćenju.

„Najbitnije je da mi razmenimo mišljenja i da zajedno sa predstavnicima amerčkog konresa dođemo do bolje saradnje i nekih ideja i projekata vezanih za ceo region“, naglašava on.

Podseća da je politika međunarodne zajednice  do 2008. bila “standardi pre statusa”, a  da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada uspeli da ubede partnere, naročito iz SAD, da nije dobro razgovarati i rešavati status ako Srbi na Kosovu nemaju uslove za naormalan život i strepe za svoju bezbednost. Ističe  da je prvo potrebno definisati jasne standarde koji se tiču međunarodnog prava, i na kraju krajeva civilizacijskih normi, a to je bezbednost Srba, kako bi rešenje koje bude na kraju doneto, bilo i održivo.

Na pitanje ima li razlike između molitvenog doručka Obame i Trampa, Marinković kaže da je sama ceremonija potpuno ista, ali da su razlike primetne u samim porukama koje se šalju, jer je to jedan od događaja i prilika kada SAD o njihov predsednik šalje jasnu poruku međunarodnoj zajednici. Ovoga puta Donald Tramp izneo je ono što je njemu najbitnije, da će biti orijentisan na rešavanje unutrašnjih problema Amerike. Govorio je ogromnim rezultatima koje je postigao u domenu zapošljavanja i razvijanje biznisa. Desetine američkih kompanija koje su radile u meksiku, kanadi i nekim drugim državama vratile su se u zemlju i nastavile poslovanje tamo. Sproveo je i nekoliko važnih poreskih reformi, gde je oslobodio privredu raznih nameta i taksi, pa u Americi ekonomija sada odlično funkcioniše. I ono što je jako bitno, spoljna politika neće biti tako rigidna, kao za vreme administracije Obame i Demokratske stranke, nego da će se sprovoditi bez tolikog uticaja Džorya Soroša i raznih drugih ljudi i organizacija iz nevladinog sektora, što je bilo loše i za Srbiju. 

„Ono što nama sledi, čega treba da budemo svesni da moramo još aktivnije da radimo sa Amerikom“, zaključuje Marinković, nakon brojnih razgovora u Vašingtonu.

„Treba još aktivnije da se borimo da Srpski kokus u američkom kongresu i senatu promoviše naše interese, a da naši političari tamo budu prisutniji i primetniji, kako bi promovisali istinu interes i države i građana, konstatuje potpredsednik parlamenta.“

Parlamentarci i biznismeni

Upitan kako se „zaslužuje“ pozivnica za Molitveni doručak, budući da je ove godine odaslata na svega pet adresa u Srbiji, Marinković  objašnjava da je organizacija tog događaja stvar Kongresa i Senata, Molitvene grupe, kao i fondacije Feloušip. Po nekom svom kriterijumu, vezano za aktivnosti koje se tiču približavanja i napređenja odnosa neke zemlje sa Amerikom, kreiraju parametre i koga će pozvati. Ne radi se samo o političarima, ali najčešće ipak pozivaju ljude iz parlamenata, kao i iz  sveta biznisa.

„Oni jako poštuju parlamentarce i jako im je važno da oni budu na tom događaju“, primećuje Marinković.

Marinković podseća da je ove godine velika prilika da se Srbija približi Americi, jer se obeležava stogodišnjica od završetka Drugog svetskog rata i isticanja srpske zastave koja se viorila ispred Bele kuće.

„To je bio jedan jedini put, uz vijorenje francuske zastave, da se zastava neke druge zemlje vijorila ispred Bele kuće. Naša dijaspora to je već istakla, a Ivica Dačić je je predložio državnom sekretaru SAD Tilersonu da se to  obeleži u julu ove godine i da se na konto te dobre tradicije okrene jedna nova stranica odnosa dve zemlje“, podvlači on.

Tradicionalno američki kongresmeni priređuju i Balkanski ručak na kome  se okupljaju lideri zemalja Zapadnog Balkana.

„Ove godine su to bili Robert Aderhlod i Linkoln Dejvis, a na Balkanskom ručku bilo je osamdesetak zvanica. U ime delegacije Srbije poslao sam poruke koje predstavljaju našu državnu politiku, a to je pomirenje i spremnost Srbije na dijalog sa svima“, kazao je Marinković. 

Svetlana Stanković