Tatjana Karajanov Ilić i Sanja Ilić: S ljubavlju na Beoviziju
Pesma „Nova deca“ koju izvode Sanja Ilić i Balkanika takmiči se na Beoviziji 20. februara za predstavnika Srbije na ovogodišnjem Evrosongu. Tim povodom smo razgovarali s autorima kompozicije bračnim parom Tatjanom Karajanov Ilić i Sanjom Ilić. Ovaj par ju je sa ljubavlju napisao, tekst je uobličila Danica Krstajić, a arnažman je napravio Darko Dimitrov.
Sanja Ilić je dobro poznat muzičar, kompozitor i osnivač „Balkanike“ koja na najbolji način predstavlja naše muzičko blago svetu. Puno je komponovao za druge pevače, uspešno učestvovao na mnogim festivalima, a ima i veliko iskustvo na ovakvim takmičenjima, njegova pesma „Halo, halo“ bila je naš predstavnik na Evroviziji 1982. godine, dok su pesme „Baj, baj, baj“ i „Princeza“ i danas popularne i izvođene...
Tatjana Karajanov Ilić je homeopata koja se poslednjih godina intenzivno bavi i muzikom u okviru svog terapuetskog rada. Izdala je dva albuma meditativne muzike „Muzika sfera“ i „Mudrost šume“. Upravo je muzika ta koja je spojila Tatjanu i Sanju.
Da li biste nam nešto rekli o tom susretu?
Sanja: Pozvao me je prijatelj, pisac sa kojim sam radio digitalno izdanje njegove knjige, da kao gost i saradnik prokomentarišem njegovo delo na promociji.
Pustio je na početku i kompoziciju „Vinčanska molitva“ koju je komponovala i pevala Tatjana iz Novog Sada, prisutna na bini, a koju nisam poznavao.
Ja sam se toliko oduševio glasom i pesmom da sam jako dugo hvalio i pesmu i glas i pevanje Tatjane Karajanov, da nijednu jedinu reč o knjizi nisam prozborio. Posle toga više ništa nije bilo kao pre...
Da li je ovo je vaša prva zajednička pesma i čime ste bili inspirisani?
Tatjana: Radili smo dosta toga do sada, ali nismo još ništa ovako ozvaničili. Ovo je prva kompozicija koja je pronašla svoj put do publike.
Budući da do sada nisam radila ništa komercijalno i moja muzika nije imala priliku da dođe do većeg dela publike, ovo je za mene posebano iskustvo. Tekst je napisala Danica Krstajić, ali polazna ideja za tekst je bila moja sa željom da prenesem poruku ljubavi i novom svetu koji se uveliko dešava, zahvaljujući novoj vrsti ljudi koji se rađaju.
Budući da radim najviše sa decom, kao i ostali terapeuti i psiholozi, ne mogu, a da ne primetim kakava nam deca dolaze na svet poslednje dve decenije. Bez obzira na sredinu, koja nije baš najzdravija za današnjeg čoveka, ipak se rađaju sve naprednija ljudska bića, sa sve većim talentima i sposobnostima, genetski naprednija.
Ova „nova deca” pokazuju mnogo više empatije u ponašanju i imaju izraženo altruističko gledanje na svet. To nam govori da upravo ti novi ljudi kreću da čine ovaj svet drugačijim.
Kako je tekao rad na pesmi? Da li ste odmah znali da će biti u etno maniru s modernim zvukom?
Tatjana: Da, prvobitna ideja jeste bila upakovati nešto što je srpsko, a i balkansko u ruho modernog i svetskog zvuka. Budući da se pesma radi sa ciljem da ide na evrovizijski festival, moraju se ispoštovati neki standardi koji se na takvom festivalu očekuju.
Sanja: Tanjine ideje, neopterećene formom, bile su veoma inspirativne dok smo komponovali zajedno ovu pesmu. S druge strane, bio sam fasciniran njenim znanjem i o pop muzici.
Iako se pretežno bavi komponovanjem i izvođenjem ambijentalne i world muzike.
Vaša pesma „Princeza“ se takođe takmičila za našeg predstavnika Evrovizije, ali nije izabrana, mada je ostavila veliki trag u pop muziici. Da li možete da nam kažete nešto i o tome?
Sanja: Davne 1977. godine, moja kompozicija „Baj, baj, baj“ koju je izvodila Bisera Veletanlić, osvojila je sve nagrade na festivalu Opatija. I žiri publike i stručni žiri i nagradu za aranžman i nagradu za pevanje, ali jedan poseban žiri je onako komunistički odlučio da ne možemo slati kompoziciju sa stranim imenom.
Tada su „izabrani“ Ambasadori sa pesmom „Ne mogu skriti svoju bol“ i otprilike tako su i prošli. Mislim da su bili 18. u generalnom plasmanu. Taman sam zaboravio nemio slučaj, a onda se 1984. godine desila velika nepravda sa kompozicijom „Princeza“ koju su pevali Dado i Slađana.
Dado i Slađana su bili ubedljivi favoriti za pobedu i to je bilo vidljivo na svim probama. No, nepravdno je na Evroviziju otišla sasvim druga pesma.
Nadam se da se ove godine neće dešavati takve prljave igre i da će i publika i žiri izabrati pesmu koja je po njima najbolja.
Šta je važno da bi pesma bila dobra?
Sanja: Pesmu pre svega mora da izvede pevač koji svojom emocijom nosi jasnu poruku onoga što peva i nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Pevač mora da ima jako kvalitetan vokal i da interesantno izgleda, da scenu svojom pojavom ispunjava. Onda dolazi dobra pesma i aranžman i na kraju scenski nastup. Kada se sve to spoji, a nije baš malo, onda dolazi i uspeh.
Koji su kvaliteti potrebni, prema vašem mišljenju, da se pobedi ili bude zapažen, na tim velikim takmičenjima?
Tatjana: Mislim da je najvažnije ostati autentičan, uklopiti se u moderne forme ali sačuvati „note svoje kulture“.
Koliku ulogu igraju kostimi i scenski nastup?
Sanja: Scenski nastup je vrlo kompleksna stvar. Iza njega stoje dani rada svih aktera na sceni i iza nje. Kostim mora da odgovara poruci teksta ali i igri koju diktira ritam.
Tu su stilisti, šminkeri, frizeri, vlasuljari, koreografi, scenografi, rekviziteri, režiseri ... I svi moraju da budu koordinirani za jedan cilj. Uspeh!
Koji su vaši aduti?
Sanja: Mislim da je to nešto što je na prvi pogled nespojivo, a to je staro i novo, etnos Srbije i moderan svet. Smatram da je kvalitet pevača, Danice Krstić, Nevene Stamenković i Mladena Lukića spojen sa profesionalnošću prof. Ljubomira Dimitrijevića i prof. Aleksandra Radulovića.
To su naši aduti i nešto čime možemo ponosno da se predstavimo Evropi.
Marina Jablanov Stojanović