Đorđević: Oštrica provokativnosti je danas otupljena

Takmičarski program „Granice“, pokrenut pre četiri godine, obuhvatiće osam filmova: „Vraćen u život“ Matea Hila (Španija), „Pre nego što nestanemo“ Kijoši Kurosave (Japan), „Klub ljudoždera“ Guta Parentea (Brazil), „Divlji dečaci“ Bertranda Mandikoa (Francuska), „Tragom kostiju“ Agnješke Holand (Poljska), „Kupal“ Kazima Molajea (Iran).

Na programu će biti i dva dokumentarca – „Hitlerov Holivud““ Rudigera Zuhslanda (Nemačka) i „Đavolja sloboda“ Everada Gonzalesa (Meksiko), a o najboljem odlučivaće žiri u sastavu Filip Feti Dautović, Zoran Janković i Đorđe Bajić.

Đorđević ističe da su „Granice“ u tradiciji programa „Konfrontacije“, koji je još na samom početku Festa oblikovao Dušan Makavejev, a nasledili ga programi „Vidici“ Radoslava Zelenovića, „Đavo u telu“, „Blagodeti prljavog“ i „X Files“ selektora Miroljuba Vučkovića.

U pitanju su u socijalnom, političkom i erotskom smislu subverzivni filmovi. Danas ima mnogo više subverzivnih filmova i teško je reći šta je danas subverzivno. Baš zbog tog broja provokativnih filmova ta oštrica provokativnosti je otupljena, primetio je Đorđević, reditelj ostvarenja „Život i smrt porno bande“.

On skreće pažnju da živimo u svetu gde je prosečan čovek izuzetno bombardovan informacijama i u tom haosu informacija retko šta može da ga začudi, šokira i pomeri, ali se ponekad pojavljuju filmovi koji na inteligentan način provociraju publiku. 

To su oni filmovi koji se na složen način, ne samo na površini, nego i u podtekstu bave aktuelnim, gorućim, socio-političkim temama i preispituju granice. Ponekad ti filmovi i prelaze granice, ali na inventivan način, sa ukusom, istakao je Đorđević.

Jedna od bitnih tema filmova u programu „Granice“ jeste ljudska priroda i emocije i tu se, prema Đorđevićevim rečima, ističe film „Pre nego što nestanemo“ kultnog japanskog reditelja horora Kijoši Kurosave, njegov 20. film koji je prikazan prošle godine u programu „Izvestan pogled“ u Kanu.

Tri vanzemaljca dolaze na Zemlju da ispitaju teren pre velike invazije i ulaze u ljude. Od domaćina oduzimaju osećaj za dobro, zlo, emocije, osećaj za porodične vrednosti, i od njih prave ljušture. Taj film se možda na najdirektniji način bavi preispitivanjem ljudskih vrednosti i emocija, kaže selektor i primećuje da, ako pitamo autore filmova u programu „Granice“, savremeni čovek je zapravo otuđen čovek lišen emocija.

Đorđević je odabrao i dva dokumentarca s obzirom da je postalo uobičajno da se na velikim svetskim festivalima ravnopravno sa igranim filmovima takmiče i dokumentarni.

Posebnu pažnju skreće na „Hitlerov Holivud“ koji se bavi nemačkom kinematografijom u vreme nacista i koji ruši brojne predrasude vezane za predstavljanje te kinematografije. 

Pominju se različiti autori, neki više, neki manje poznati. Recimo imamo Fajta Harlana koji je imao nekoliko filmova koji se smatraju remek delom filma noara, pa Helmuta Kojtnera koji je nastavio karijeru i nakon Drugog svetskog rata i neki njegovi filmovi su remek dela klasične melodrame. Imamo puno autora koji su pokušavali da stvaraju u strogim pravilima nacističkog režima pod kontrolom Gebelsa, ali možemo videti i da je nacistički režim bio veoma naklonjen kinematografiji i da su ulagali mnogo novca ne samo u propagandu nego i u zabavu, rekao je Đorđević.    

Fest, 46. po redu, održava se od 23. februara do 4. marta i obuhvatiće 116 filmova razvrstanih u više selekcija.