Somborski reciklažni centar prošle godine sakupio 700 tona

Naime, još 2012. godine u okviru akcije „Očistimo Srbiju“ izgrađen je Centar za reciklažu ovdašnjeg Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“ vredan tadašnjih 43 miliona dinara.

Koliko je to bio pun pogodak, svedoči činjenica da je osam radnika njihovog reciklažnog ogranka samo prošle godine prikupila i razvrstala oko 700 tona otpada. Zato i ne čudi što je srpska kompanija SEKOPAK, kao generalni operater ambalažnog otpada, dodelila somborskom preduzeću zvanični sertifikat za prikupljanje ove vrste otpada.

Kako kaže Nikola Pajić, direktor somborskog komunalnog preduzeća u njihovom centru se ne obavlja prerada, već samo razvrstavanje različitih vrsta otpada, a u 2017. godini preduzeće je u svojoj organizovaciji prikupilo preko 400 tona iskorišćene PET ambalaže, dok su ostatak prikupili i doneli sami građani.

Tako prikupljen otpad se razvrstava, presuje, pakuje i otprema u, za dalju preradu sertifikovane firme iz postrojenja čiji je kapacitet devet tona na dan. Najviše reciklažnog otpada „Čistoća“ preuzima od ovdašnjih preduzeća, pošto njihova terenska služba, u skladu sa ekonomikom poslovanja, odlazi po reciklažne sirovine samo ako su veće količine, preko 200 kilograma, u pitanju. Ukoliko sami građani donose otpad, on se na licu mesta meri i dan kasnije isplaćuje, a od prodaje pedantno razvrstanog otpada se plaćaju radnici i troškovi postrojenja.

Ovim, ali i drugim potezima koje povlači u baratanju otpadom koji proizvode Somborci i njihova privreda, po prirodi stvari JKP „Čistoća“ se uključila i u borbu za zaustavljanje klimatskih promena. Naime, direktna posledica dobrog rada ovog preduzeća je, pedantno izračunato, 66,36 tona manje ugljen- dioksida, najvećeg krivca za efekte „staklene bašte“, ispuštenog u atmosferu.

„Jedan kilogram PET ambalaže (providne flaše) u Reciklažnom centru plaća se 28 dinara, kilogram kartona  je 4,5 dinara, tvrde plastike-gajbe 20, aluminijske konzerve 50, a ambalažnog stakla i tegli dinar po kilogramu takve ambalaže“, kaže Jasmina Siječanj, blagajnica u Reciklažnom centru koji radi od 7-14 časova.

Pored organizovanog prikupljanja otpada od samih građana i onih koji otpad i stvaraju, ambalažni otpad „Čitoća“ izdvaja i sa gradske deponije u salaškom naselju Rančevo, na pereferiji Sombora. Staklena ambalaža iz kafića, restorana, kafana, veoma često u velikim količinama zajedno sa komunalnim otpadom završava na deponiji, pa radnici „Čistoće“ imaju više posla da staklo odvoje od ostalog otpada, papira i tekstila, pošto Somborcima preostaje da se naviknu na, u svetu ustaljenu, praksu prethodnog razvrstavanja otpada pogodnog za reciklažu.

Istine radi, bivalo je nekoliko pokušaja da se ova navika ustali, ali oni su neslavno propadali, međutim sasvim je izvesno da će i legislativa vezana za otvaranje poglavlja u procesu pridruživanja Srbije EU „dovesti u red“ napore ka zaštiti čovekove sredine u kojoj reciklaža ima zapaženo mesto.

M. Miljenović