Igraonice i radionice brend Muzeja Vojvodine
Ako hoćete publiku, morate početi da je negujete od najranijeg perioda, geslo je muzejskog pedagoga Slađane Velendečić iz Muzeja Vojvodine.
Ova kulturna ustanova sa najstarijom pedagoškom službom u Srbiji, koja je prošle godine proslavila 45 godina postojanja, više od decenije nudi raznolik program namenjen deci različitog uzrasta. Besplatne muzejske igraonice za mališane od pet do deset godina, koje se odvijaju svake nedelje od 11 do 12.30, idealna su prilika da nauče nešto s čime se možda nikad ne bi susreli, a značajno je za opštu kulturu i poznavanje zavičaja.
„S obzirom na to da imamo stalnu postavku koja priča o Vojvodini od kamenog doba do kraja Drugog svetskog rata, lako je zaključiti da je u nju utkana istorija civilizacije vezana za ove prostore i da u skladu sa tim imamo ogroman izbor tema“, objašnjava Slađana Velendečić.
„Ne držimo se uvek hronologije, ali vodimo računa o običajnim ciklusima. Naše veliko finale je upravo Maškarada, koja ove godine slavi 23. rođendan, pa je pet-šest poslednjih igraonica bilo na temu poklada i maskiranja. Karnevali se i u svetu organizuju upravo u ovo vreme, pred početak uskršnjeg posta, a cilj im je da galamom, muzikom i smehom oteraju zimu, prizovu sunce i probude nov ciklus u prirodi.“
Muzej Vojvodine ima i čitav sistem programa koji se zove „Muzejska učionica”, namenjen pre svega učiteljima i deci nižih razreda osnovne škole.
„Kad smo sagledali korelacije naših sadržaja i nastavnih planova i programa u osnovnoj školi, našli smo mnogo zajedničkih tačaka. Zbog toga smo predložili učiteljima da jednu nastavnu jedinicu ili temu realizuju u Muzeju umesto u školi. Trudimo se da u učionicama budemo što neformalniji, da sedimo na podu, da svako može da postavi pitanje kad god hoće, bez podizanja ruke. Bude to bučniji dijalog u kojem oni nešto uče od nas, a bogami i mi od njih“, priznaje ona.
Naša sagovornica tvrdi da deca najviše reaguju na praistoriju, odnosno arheologiju, budući da, nedorečena i mistična, snažno utiče na njihovu maštu. Druga oblast koja im je posebno interesantna jeste etnologija, čije elemente prepoznaju, posebno ako su odlazili na selo, ali su im i dalje prilično daleki.
U planu muzej za decu
Slađana Velendečić kaže da je od pilot-projekta iz 2015, u kojem su se kao eksponati koristile isključivo igračke, njihov cilj stvaranje muzeja za decu koji bi bio deo stalne postavke.
„Izložba za koju je planirano da traje deset dana, koliko i manifestacija, nastavila je svoj život još godinu i po. Sve vreme je imala svoju publiku, pa čak i gostovala u Bečeju, Zrenjaninu i Pančevu. Činjenica da su se deca danima vraćala na nju usmerila nas je da razmišljamo o tome da u Novom Sadu napravimo nešto što bi bilo dopuna igraonicama koje postoje u gradu, a što ima i edukativni karakter.“
„Izložba dečjih radova „Od ovce do ćilima”, koja se može pogledati još nekoliko dana, nastala je iz serije radionica koje su Muzej Vojvodine i koleginica Vladimira Stanisavljević realizovali sa „Radosnim detinjstvom”. Inspirisani posetom Muzeju, tokom koje su učili o procesu tkanja, mališani su stvorili s vaspitačima niz različitih likovnih radova. Na otvaranju vrlo živopisne i lepe izložbe bila je tolika gužva da se nije moglo ući“, dodaje Slađana Velendečić.
Kada su pre 10-15 godina počeli sa muzejskim igraonicama, koje nije lako pripremiti, bili su razočarani posetom, dok je sada broj učesnika već dugi niz godina ustaljen – dvadesetak dece svake nedelje, mada ih nekad bude i do 60.
„Onaj ko počne da dolazi, ostaje veran posetilac. Uvek oglašavamo naše radionice u medijima, na sajtu Muzeja i društvenim mrežama, ali nam je preporuka od usta do usta najdragocenija“, objašnjava ona.
Za starije školarce postoje razne kreativne radionice, namenjene uglavnom onima koji žele da znaju malo više nego što dobijaju s nastavnim planom i programom.
„Najčešće izaberemo temu koju sa jednom grupom učenika obrađujemo mesec dana, nekada i duže. Na taj način stvaramo malo intenzivniju i tešnju saradnju i sa njima, i sa pojedinim profesorima. Uz istraživačke zadatke koje dobijaju prepoznaju muzej kao mesto koje im može pomoći u daljem učenju korišćenjem njegove arhive, biblioteke, stalne postavke, različitih publikacija i službi. Na sličan način koncipirani su i programi za studente“, dodala je Velendečićeva.
Saradnja sa studentima Departmana za arhitekturu i urbanizam, koji su rešavali konkretne probleme vezane za zgradu i okolinu Muzeja, dala je, kaže, fantastične rezultate.
„Arheobotanička bašta, koja se nalazi u prednjem dvorištu Muzeja, prilično je neugledna. Ako stanete i zagledate se, videćete male potpisne legende i shvatiti da to nije samo trava. Rešenja studenata kako bi postala vidljiva bila su tako dobra da su prevazišla sva naša očekivanja. Iako se kolega Aleksandar Medović stvarno trudi da promoviše taj projekat, on još nije realizovan, a mislim da bi to bila bitna stvar za naš grad jer u Evropi nema muzeja koji imaju arheobotaničku baštu“, kaže ona i dodaje da su akademci fantastično osmislili i prostor između Dunavske 35 i 37, koji bi prema njihovim nacrtima trebalo da se pretvori u muzejski trg sa dodatnim objektom.
S. Milačić
Tradicionalne Maškarade
Tradicionalne Maškarade koju organizuje Muzej Vojvodine održaće se sutra u 12 sati, a povorka će se okupiti na platou ispred Muzeja, Dunavska 37. Povorka će defilovati centralnim novosadskim ulicama, odnosno Dunavskom, Zmaj Jovinom, Kralja Aleksandra, ulicom Modene, Bulevarom Mihajla Pupina do saletle u Dunavskom parku gde će se nastaviti zabavni program i proglasiti najuspešnije maske. Organizatori napominju da će se, u slučaju lošeg vremena, završni program organizovati u holu Apolo centra. U zabavnom delu učestvovaće hor “Bajićevi slavuji” a učesnike će zabavljati animatori Zlata Salata i Olja Zolja.
S. K-č