Bez saglasnosti o prošlosti, Beograd i Zagreb gledaju u budućnost

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, na čiji poziv je srpski šef države doputovao u Zagreb,  saopštila je na zajedničkoj konferenciji za novinare,  da se u mnogim pitanjima dve strane nisu saglasile, da su se u nekim približile, a da će se u nekim u budućnosti približiti. „ Dogovorili smo se da ćemo nastaviti da razgovaramo”, rekla je hrvatska predsednica.

Na je Pantovčaku je predsedniku Srbije  priređen svečani doček uz intoniranje himni i prisustvo gardista Vojske Hrvatske. On je pozdravio Gardu, rukovao se sa delegacijom, a zatim je usledilo fotografisanje dvoje predsednika, nakon kojeg su se šefovi država povukli na sastanak u četiri oka, koji je trajao duže od predviđenih sat vremena.

Vučić se  u sedište tamošnje vlade, na Markovom trgu sreo i sa hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem.

„Razgovarao sam sa Plenkovićem o temama od interesa za obe strane, manjinskim pravima, o tome koliko je učinjeno i koliko možemo da učinimo - objavio je Vučič na Tviteru, nakon tog sastanka. Vučić i Plenković prvo su vodili „tet - a tet„ razgovore a potom su nastavili sa članovima državnih delegacija tokom radnog ručka.

Predsednik Srbije je u razgovoru sa predsednikom Sabora Gordanom Jandrokovićem naglasio da je saradnja srpskog parlamenta i hrvatskog Sabora po pitanju EU integracija, ali i po svakom drugom pitanju, za Srbiju veoma značajna i istakao da smatra da će svaka vrsta saradnje voditi smirivanju tenzija.  Vučić je istakao da će u najskorije vreme predsednica parlamenta Srbije Maja Gojković uputiti poziv čelniku Sabora da poseti Beograd, što je Jandroković pozdravio i prihvatio.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare posle sastanka sa hrvatskom predsednicom, Vučić se zahvalio Grabar Kitarovićevoj na pozivu i srdačnoj dobrodošlici. Kako je rekao, razume da to za nju nije bio lak potez imajući u vidu atmosferu koja je stvarana u Zagrebu i u čitavoj Hrvatskoj. Kaže da će Srbija i Hrvatska morati da imaju bolje odnose u budućnosti, bez obzira na to koliko to ne žele svi u političkim sistemima obe zemlje.

- O prošlosti gotovo da ni u čemu nismo saglasni, ali, ako ništa drugo, razumeli smo da druga strana ima drugačiji pogled na to, pa ćemo gledati da bar razumemo taj pogled - rekao je Vučić.

Sa predsednicom Hrvatske razgovarao je o rešavanju otovrenih pitanja, pre svega sudbini nestalih, položaju manjina, pitanju granica i pravosudnim pitanjima.  Bilo je reči i o granici na Dunavu. Predsednik Srbije je rekao da dve zemlje imaju različit stav o tome, da se Hrvatska poziva na katastarske knjige, a Srbija na zakon. Dodao je da će Beograd i Zagreb pokušati to da reše bilateralnim putem u naredne dve godine, a ako ne, ići će se na međunarodnu arbitražu. Za obe zemlje je mnogo važnije da se pitanje granice reši jednom zauvek, i mnogo je važnije od bilo kog poglavlja u pregovorima sa EU, rekao je predsednik Srbije.

Kolinda Grabar Kitarović je navela da je bilo dilema koliko je Subotička deklaracija doprinela i rekla da je svaki korak napred dobar i dobrodošao.  Zahvalila je Vučiću što je nakon te deklaracije i razgovora pokrenuto poboljšanje položaje hrvatske manjine u Vojvodini i celoj Srbiji.

- Kada je reč o položaju hrvatske manjine u Srbiji, jedan od naših glavnih zahteva je politička zastupljenost Hrvata na nivou pokrajine i drugim nivoima. Verujem da će predsednik Vučić nastaviti razgovore sa predstavnicima manjine kako bi se ostvarila njihova prava- podvukla je ona.

Najavio je da će sledeće nedelje primiti i udruženja nestalih iz Hrvatske kako bi video kako može da se pomogne. Sa hrvatskom koleginicom razgovarao je o pripadnicima manjina i šta može da se uradi za hrvatsku manjinu u Srbiju, a Hrvatska za srpsku zajednicu u Hrvatskoj. Poručio je da je to za srpsku stranu od ključnog značaja.

- Nadamo se i očekujemo od Hrvatske da pomogne Srbima da mogu i smeju da se izjašnjavaju kao Srbi, da ponosno čuvaju svoje ime i prezime i da će posle sastanka poboljšanje prava srpskog naroda biti na dnevnom redu i da će biti mnogo toga učinjeno - izjavio je predsednik Vučić. Zahvalio se Kolindi Grabar Kitarović što je primetila da je na osnovu Subotičke deklaracije dobar deo problema Hrvata u Srbiji rešen.

Podsetio je da je rešeno pitanje asfaltiranja u Subotici i Tavankutu, muzičkog odeljenja u Bačkom Monoštoru, pitanje Kuće bana Jelačića...  „ Ono što smo mogli od konkretnih stvari smo rešili, hoćemo da se ponosimo rešavanjem problema hrvatske nacionalne manjine u Srbiji „, poručio je Vučić, najavljujući i ulaganja u verske objekte.

Predsednik Srbije kaže da ga nisu uznemirili protesti  i poručuje hrvatskom narodu da nije nikakav četnik, i da to nije bio niko u njegovoj porodici, koja je stradala u oba prošla rata. Rekao je da ne zna koliko je ljudi bilo na protestima, ali da je usput video neke ljude sa parolama na kojima je pisalo „Konju, ne laži”, nešto o izvinjenju, kao i „četnik - početnik”, te „ Barabo, vrati se u Srbiju”.

- Nisam se strašno uznemirio. Ovde me je na pristojan, dobar i gostoprimljiv način dočekala predsednica Hrvatske. Rekli su mi da je na protestima bilo više stotina ljudi. Svako neka radi svoj posao. Neka protestuju, to je demokratsko pravo - rekao je Vučić.

Predsednica Hrvatske je ocenila da je demokratsko pravo protestovati, i da je to običaj u svim demokratskim zemljama.

- Međutim, ne mogu podržati vređanje i govor mržnje. Izražavanje mišljenja mora biti na kulturan i prihvatljiv način, bez ekscesa i narušavanja javnog reda i mira - podvukla je ona. Srpskoj javnosti je poručila da se ne sme dopustiti da „nam  pojedinci s rubova političkog spektra diktiraju politiku”.

Predsednik Srbije je rekao da se sa premijerkom Anom Brnabić dogovorio da u narednih 100 dana ne bude nijedne reči uperene protiv Hrvatske od strane državnih zvaničnika Srbije, da ne upućuju nikakve uvrede i da se pokuša promeniti atmosfera. Kako je rekao, neće se odgovarati ni na eventualne uvrede. Uradiće se, „ sve što je u našoj moći da imamo najbolje moguće odnose sa Hrvatskom„. Podseća da  to i jeste posao političara, ali to do sada nije bio slučaj i to sa obe strane, posebno sa hrvatske.

- To će biti obaveza srpske politike u narednom periodu - rekao je Vučić i istakao da se to neće menjati bez obzira na to da li iz Hrvatske budu dolazili drugačiji signali.

- Politiku i međudržavne odnose moramo mi koji smo izabrani i ogromna većina građana koja podržava posetu predsednika Vučića – kreirati, zato što moramo da razgovaramo o pitanjima koja opterećuju naše odnose i moramo raditi na boljitku naših država i naroda - rekla je hrvatska predsednica. Hrvatska predsednica je kazala da je poseta Vučića mesecima pripremana i da je htela da se održi u drugačijim okolnostima. - Nakon eskalacije verbalnog rata, odlučila sam da održimo susret što pre. Zahvaljujemo Vučiću što je prihvatio poziv. Odnosi su bremeniti prošlošću, o kojoj nismo razgovarali. Nažalost, ona nas sprečava da odnose nazove prijateljskim. Obaveza nas kao predsednika koji smo neposredno izabrani jeste da razgovaramo, nalazimo dodirne tačke, rešavamo šta nas razdvaja i nalazimo put u budućnost koji će omogućiti blagostanje srpskom i hrvatskom narodu i državi - rekla je hrvatska predsednica.

Naglasila je da Hrvatska podržava članstvo Srbije u EU, kao i da su spremni da Srbiji pruže političku u tehničku pomoć na evropskom putu. Navela je da je jedan od projekata koje je predložila da se ubrza obnova pruge Zagreb – Beograd.

- Razgovarali smo i o konkretnim projektima, kako iskoristiti zajedničke fondove EU da bi unapredili standard života građana. Jedan od projekata koji predlažemo je da se ubrza železnička pruga, to jest obnova pruge od Zagreba, preko Viknovaca, Tovarnika i Šida do Beograda – kazala je Grabar Kitarović.   

S. Stanković