DRŽAVA POMAŽE POSLODAVCIMA Za obuku radnika 400 miliona dinara
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja podnelo je zahtev Komisiji za kontrolu državne pomoći da se odobre državna sredstva za subvenciju privatnim poslodavcima čiji bi zaposleni bili uključeni u sticanje dodatnih znanja i veština, a sve u cilju smanjenja nezaposlenosti i osiguranja postojećih radnih mesta, kao i obezbeđivanje kadrova koji su gazdama neophodni, a kojih u Srbiji nema.
Naime, Ministarstvo je na osnovu Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti donelo Pravilnik o bližim kriterijumima i uslovima za uključivanje zaposlenog u obuku za potrebe poslodavca radi sticanja dodatnih znanja i veština, po kojem bi u ovoj godini trebalo 396.000.000 dinara, a procenjuje se da bi subvencije dobilo između 11 i 50 poslodavca.
Novac od države za sprovođenje obuke određuje se po privrednom korisniku, i to do 25 odsto opravdanih troškova za posebno usavršavanje i do 60 odsto opravdanih troškova za opšte usavršavanje. Novac se dodeljuje s ciljem uključivanja zaposlenih u obuke za potrebe poslodavca, radi sticanja dodatnih znanja i veština u cilju unapređenja kompetencija, sticanja neodstajućih znanja, sposobnosti i veština koje nisu prenosive, ograničeno ili većinom su prenosive na druge privredne subjekte ili delatnosti.
Pravilnikom Ministarstva rada propisano je da pravo na državnu pomoć pri obuci i usavršavanju svojih radnika imaju oni privatni poslodavci koji redovno izmiruju obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i prema NSZ-u, da poslednju godinu nisu evidentirani u registru dužnika prinudne naplate NBS-a i da imaju usvojen plan usavrašavanja za svoje radnike.
Privatni poslodavac koji ima do pet zaposlenih ima pravo da u obuku uz pomoć državih subvencija uključi jednog, onaj koji ima od šest do 14 radnika ima pravo na dva, a gazde koje imaju više od 15 zaposlenih – u obuku ne mogu uključiti više od 20 odsto ukupnog broja zaposlenih. Gazde u obuku mogu uključiti samo stalno zaposlene radnike, odnosno mogu podneti zahtev NSZ-u za one koji kod njih rade duže od dve godine. Nakon što država uloži novac u obuku radnika, gazda ima obavezu da ga zadrži u radnom odnosu još najmanje dve godine od dana sticanja sertifikata o stečenim kompetencijama. U obuku na račun države gazda ne može uključiti pripravnike ili radnike koji imaju jedan od uslova za penzionisanje.
Korisnici državne pomoći po pomenutom Pravilniku su svi poslodavci koji pripadaju privatnom sektoru, a procenjuje se da će izdvojenu svotu dobiti između 11 i 50 privatnih poslodavaca. Radnici koje gazde pošalju na obuku dobiće sertifikat o stečenim kompetencijama i sigurno radno mesto najmanje još dve godine nakon što su uz pomoć države usavršili znanje ili stekli novu veštinu koja im je neophodna za radno mesto na kojem već rade.
Ukoliko privatni poslodavci prekše neke od ugovornih obaveza, moraju sav novac dobijen od države za obuku radnika vratiti, i to sa zateznom kamatom. Novac za sprovođenje obuke, u skladu s pravilima o dodeli državni pomoći, može se koristiti za troškove predavača, putne troškove predavača i polaznika, uključujući i smeštaj, troškove amotrizacije alata i opreme u obimu u kojem se isključivo koriste za obuku, troškove usmeravanja i savetodavnih usluga u vezi s obukom.
Odluku o rapisivanju javnog poziva radi sprovođenja obuke donosi direktor NSZ-a, a javni poziv mora da sadrži vrstu usavršavanja, visinu učešća u finansiranju opravdanih troškova, vrstu opravdanih troškova, dužinu trajanja obuke, uslove za učestovanje na javnom pozivu, dokaze koji se prilažu, informaciju o pravima i obavezema poslodavca i zaposlenog koji se usavršava, rok i mesto podnošenja zahteva, rok za donošenje odluke o dodeli novca.
LJ. Malešević