Usvojena Strategija za proširenje EU na Zapadni Balkan

„EU i Zapadni Balkan dele istu istoriju, kulturno nasleđe, interese i šanse, a danas smo usvojili Strategiju, čija je ključna poruka da ćemo deliti i zajedničku budućnost u Uniji“, istakli su šefica evropske diplomatije Federika Mogerini i evropski komesar za proširenje Johanes Han.

Mogerini je na konferenciji za štampu posle usvajanje nove Strategije proširenja u Evropskom parlamentu, objasnila da ovaj dokument predstavlja jasan put za sve zemlje Zapadnog Balkana da konačno pristupe EU.

Ukazala je da je proteklih godina u saradnji sa tim regionom postignut veliki broj rezultata, napominjući da se investicije EU u taj region neprestano povećavaju, a da trgovinska razmena konstantno raste.

Mogerini je navela da su bezbednost Zapadnog Balkana i EU povezane, te da je spoljna politika sve jedinstvenija, a da su aktuelno Albanija i Crna Gora u potpunosti usaglašene.

Današnja strategija, prema njenim rečima daje zajedničku konkretnu perspektivu pristupanja, na osnovu zasluga.

"Lideri Zapadnog Balkana su napravili jasan izbor da svoje zemlje uvedu u EU, na osnovu sopstvenih zasluga, a danas im poručujemo da smo i mi odabrali da im pružimo jasnu perspektivu za to", objasnila je Mogerini.

Rekla je da je bilo puno govora o 2025. godini, pojasnivši da to nije zapečaćen datum do kojeg će biti primljene zemlje, već realna perspektova za zaključenje, odnosno završetak pristupnog procesa za one koji već pregovaraju.

Izrazila je uverenje da će i druge zemlje, koje to još nisu, započeti pregovori u narednim mesecima.

"Danas nism usvojili samo Strategiju za proširenje već i put ka daljim odlukama. Evropska komisija će u aprilu izneti godišnji izveštaj, imaćemo u maju Samit o Zapadnom Balkanu u Sofiji, 15 godina posle Soluna, a i na Samitu na leto očekujemo neke odluke", objasnila je.

Rekla je da će meseci koji su pred nama biti intenzivni, ambiciozni, i kako se nada meseci preokreta kojih ćemo se sećati u istoriji EU.

"EU nije zapečaćena sa 27 članica, već će u budućnosti imati potencijalne nove članice. Mi se pripremamo za to. Potrebni su habrost i privrženost za uvođenje Zapadnog Balkana u EU, ne u dalekoj budućnosti već za vreme naše generacije", objasnila je Mogerini.

Komesar Han je objasnio da se radi o istorijskoj šansi za region, region koji pripada EU, koji je već danas okružen članicama.

On je podvukao da se radi o perspektivi za sve zemlje regiona i da je važno to istaći, kako bi svi u regionu imali interes da rade na njihovoj perspektivi ulaska u EU.

I Han je naglasio da se radi o okvirnom datumu koji je naveden, i da je moguće da neka članica pristupi tada, te da će to biti samo ako ispuni sve uslove.

Strategija sadrži, kako kaže, pozitivne elemente, ali nije pozivnica da se odustane od dogovorenih uslova.

Naglasio je da EU nikada neće prihvatiti članicu koja nije rešila otvoreno bilateralno pitanje, to jest konflikt, pa strategija treba da bude i motivacija za Kosovo da doprinese pozitivnom ishodu dijaloga.

"Nije samo u interesu Srbije da pozitivno zaključi dijalog, već i Kosovu. To bi otvorilo put i Kosovu ka otvorenim vratima EU", poručio je Han.

Okvirni datum za prijem novih članica, prema njegovim rečima može stvoriti pozitivni pritisak na lidere u regionu.

Han je istakao da je pitanje perspektive hoće li EU da izvozi stabilnost ili uvozi nestabilnost.

Da bi se postigao napredak na tom putu odlučeno je, kako je rekao, da se podrže partneri sa konkretnim inicijativama iz oblasti vladavine prava, bezbednosti i migracija, socjalno ekonomskog razvoja, povezanosti, digitalne agende i pomirenja i dobrosusedskih odnosa.

"To je sve umreženo u 57 konkretnih aktivnosti koje će se odvijati do 2020.", objasnio je Ha dodajući da je za to predviđeno oko 500 miliona evra.

Takođe je poručio da je neophodno se suočiti sa umorom od širenja u EU, i prikažu građanima koristi od proširenja.

"Mnogi Evropljani znaju da je u našem sopstvenom interesu da zemlje Zapadnog Balkana učvrstimo u EU. Ne želim za 3 ili 20 godina reći da nismo dali perspektivu jednom regionu koji je želeo da se pridruži, i da dođe do radikalizacije i tenzija. Tada bi se kajali što mirovni potencijal nismo iskoristili koji samo EU može da ponudi", poručila je Mogerini.

Priznala je, međutim, da postoji uticaj nekih zemalja, kao što je Rusija i druge, na region, ali i dodala da se to prisustvo ne može porediti sa uticajem i težinom EU.

Han je rekao da, kada se pogledaju ekonomski podaci, prijem Zapadnog Balkana nema alternativu, podsećajući da 75 odsto trgovine tog regiona otpada na EU.

"Austrija je investirala četiri puta više od Rusije u region, a mnogo je manje zemlja", dodao je on.

Fabrici: Srbija prvi put dobila indikativni datum

BEOGRAD: Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je danas da je usvojena stategija EU za zemlje Zapadnog Balkana jako dobra vest za Srbiju, jer je po prvi put Srbiji dat indikativni datum za priključenje Uniji, a to je 2025. godina.

Fabrici je rekao novinarima u Beogradu, nakon konferencije za štampu u Briselu šefice evropske diplomatije Federike Mogerini i komesara za proširenje Johanesa Hana, koja je uživo prenošena u EU info centru, da je indikativni datum poziv da se napravi snažan politički iskorak u Srbiji da bi se ostvarila težnja Srbija da uđe u EU.

"Mislim da je Srbija već krenula u tom smeru 2014. godine, kada je započela pregovore. Međutim, dobar posao treba nastaviti", rekao je šef delegacije EU.

On je dodao da strategija "ne podrazumeva omekšavanje uslova EU, te da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine ključna u pregovorima sa EU i za Srbiju i za Kosovo", naveo je Fabrici. 

Prema njegovim rečima, "ovo je poziv i za Srbiju i za Kosovo da dogovore pravno obavezujući sporazum koji će dovesti do sveobuvatne normalizacije".

Dodao je da je stategija za zapadnobalkansku šestorku ista i da predstavlja novi motiv za njihove lidere da sprovedu reforme koje će ih približiti EU.

Vulin: Pitanje KiM ne sme se prepustiti EU birokratama

BEOGRAD: Rešavanje srpskog nacionalnog pitanja ne sme se prepustiti evropskim birokratama, izjavio je ministar odbrane Aleksandar Vulin povodom preporuka iznetih u Strategiji proširenja EU, da bi Srbija trebalo da postigne pravno-obavezujući sporazum sa Kosovom i Metohijom. 

Komentarišući preporuke iznete u Strategiji proširenja EU - da bi Srbija i Kosovo trebalo da dođu do pravno-obavezujućeg sporazuma - Vulin ukazuje na "koliziji u tesktu" Strategije, u dva stava: 

"Ako treba da postignemo pravno-obavezujući sporazum sa nekim koga oni ne pominju i ne vide ga kao državu, onda teško da to može biti naša obaveza", kaže Vulin.

Dodaje da ništa što ćemo uraditi na prostoru Kosova i Metohije neće biti uzrokovano našim putem ka Evropskoj uniji i sve što radimo na prostoru Kosova i Metohije radimo zato što mislimo da je to dobro za srpski narod, a ne zato što mislimo da bi se to svidelo evropskoj birokratiji. 

"Rešavanje srpskog nacionalnog pitanja nećemo prepustiti evropskim birokratama", kaže Vulin. 

On je dodao i da je činjenica da postoji određeni zamor unutar Evropske unije od proširenja.

"Činjenica je da nam brojne reforme odgovaraju i od naše zemlje čine mnogo bolje mesto za život. Sve to moramo priznati i ići u tom pravcu, ali kad su u pitanju bitni elementi našeg nacionalnonog bića, rešavanja našeg nacionalnog pitanja, o tome ćemo ipak mi odlučivati uz razumevanje pritisaka, ali odbijanje pritisaka", zaključio je Vulin. 

Kurc: Austrija podržava ubrzano približavanje Z. Balkana

BEČ: Austrijski kancelar Sebastijan Kurc rekao je danas, povodom usvajanja nove Strategije EU za proširenje, da Austrija podržava ubrzano približavanje država Zapadnog Balkana u Uniju.

"Austriji je bilo i ostaje posebno važno da podrži zemlje Zapadnog Balkana na njihovom putu u EU. Želimo da se, posebno, i za vreme predsedavanaj Austrije EU, od jula, intenzivno zalagati za napredak po pitanju evrospke perspektive regiona", naveo je Kurc u saopštenju.

On je istakao da zbog toga Austrija podržava danas predstavljenu Strategiju za Zapadni Balkan Evropske komisije, kojim ovaj proces treba biti ubrzan.

Kurc je rekao da se slaže sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klod Junkerom da je evropska perspektiva za Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju i Kosovo u političkom, bezbednosnopolitičkom i ekonomskom interesu Unije.

"Iako je trenutno EU suočena sa internim izazovima kao što je Bregzit, ne smemo Zapadni Balkan ispustiti iz vida. Moramo zauzeti aktivnu ulogu u ovom, za nas, važnom regionu i podržati borbu protiv korupcije i radikalizacije. Za to je neophodno da državama regioan ponudimo verodostojnu evrospku perspektivu", kazao je austrijski kancelar.

Kurc je obećao Hanu punu podršku u tome, rekavši da vidi kao zadatak Unije da ojača reformske procese u državama Zapadnog Balkana, podstiče regionalnu saadnju i pomogne u rešavanju konflikata.

"To je u našem, sopstvenom interesu. Naš zajednički cilj je politički stabilan i ekonomski snažan Zapadni Balkan kao važan deo ujedinjene Evrope", poručio je.

Šefica austrijske diplomatije Karin Knajsel naglasila je da Austrija podržava novu Strategiju jer je u njenom interesu da zemlje regiona imaju konkretnu i verodostojnu pristupnu perspektivu.

Po prvi put u novoj strategiji je utvrđeno da pristupni proces, barem za najbrže kandidate, može biti zaključen 2025.godine i to treba da bude podsticaj prijateljima na Zapadnom Balkanu i pomogne im u primeni teških reformi koje su neophodne za blagostanje i bezbednost.

Podvukla je da je na zemljama regiona da ubrzaju svoje približavanje EU kroz brze i merljiv napredak u vladavini prava, demokratiji, borbi protiv korupcije, i pre svega pomirenju sa susedima.

"Šest zemalja je geografski okruženo članicama EU, zbog čega moramo da sprečimo da u tom regionu nastane bezbednosnopolitički i ekonomski vakuum. Zbog toga narednih godina moramo raditi na jačanju struktura pravne države i ekonomije u regionu, u cilju smanjenja emigracije podsticanja borbe protiv organizovanog kriminala, krijumčarenja, kao i rešavanje sporova u saglasnosti sa međunarodnim pravom", objasnila je.

Podsetila je da je Austrija, kada je reč o bilateralnim konfliktima, 2015.dala pozitivni doprinos, kada je potpisana Bečka deklaracija za rešavanje bilateralnih sporaova.

"Gradeći na tome Austrija bi mogla za vreme svog predsedavanja EU, u drugoj polovini godine, staviti dalje važne akcente za regionu saradnju. Želimo na Zapadnom Balkanu pdostaći pomirenje, demokratiju, blagostanje i stabilnost. Pirstupni proces je najbolje sredstvo za to", uverena je Knajsel.

Aleksandra Joksimović: Ukoliko ne iskoristimo šansu...

BEOGRAD: U ovom trenutku je najznačajnije da proces proširenja ima svoju perspektivu i da EU pokazuje političku volju da se proces integracija nastavi, a ukoliko takvu šansu ne iskoristimo, čitav proces može biti doveden u pitanje, izjavila je danas, povodom usvajanja nove strategije EK za Zapadni Balkan, predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović. 

"Mislim da je važno da je ta jasna perspektiva otvorena i da se fokusiramo da svoje zadatke ispunjavamo u što kraćem roku, kako bismo iskoristili ovu mogućnost", rekla je Aleksandra Joksimović Tanjugu.

Ona je podsetila da su Srbija i Crna Gora najdalje odmakle u procesu pregovaranja sa EU, navodeći da je njihova perspektiva da do 2025. godine mogu postati punopravne članice EU.

Čini se, kaže Joksimović, da je perspektiva EU mnogo bliža nego što je to ranije bio slučaj. 

Ona je navela da je jedna od ključnih tema u daljem pregovaračkom procesu Srbije normalizacija odnosa između Beograda i Prištine.

Primetila je da je izostala 2019. godina kao godina kada je potrebno da Priština i Beohgrad zaključe pravni sporazum o normalizaciji odnosa, te da stoji odrednica da to treba učiniti u što kraćem roku.

Izostajanje vremenske odrednice na određeni način tu temu "relaksira", kaže Joksimović, ali podseća da je taj politički kriterijum nešto što suštinski Srbiju konstantno usporava na putu ka evropskim integracijama.

Joksimović je kazala i da uslov koji se odnosi na normalizaciju odnosa ostaje na snazi bez obzira na izostanak jasnije perspektive Kosova u okviru strategije. 

"Prema tome, za Beograd je ovo važan korak koji treba da načini. Da bi do njega došlo, potrebno je ispuniti nekoliko preduslova, pre svega da se implementira dogovoreno. Mislim i na Zajednicu srpskih opština, ali vidimo da kosovska strana u ovom trenutku nije spremna da implementira one međunarodne obaveze koje je do sada preuzela", rekla je ona.

To se, kako kaže, ne odnosi samo na Briselski sporazum, već i na pitanje demarakcije sa Crnom Gorom, kao i na pitanje Specijalnog suda koje je značajno ugrozilo ukupnu poziciju Kosova sa njihovim međunarodnim partnerima. 

Pored toga, kako kaže važne su i teme koje se odnose na poglavlja 23 i 24 - vladavina prava i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i pitanje slobode govora i medija.

"Ovde imamo privremena merila, koja bi trebalo ispuniti u što kraćem roku kako bi 2025. godina postala u potpunosti izgledna", rekla je ona.

Podsetila je da sva iskustva prethodnih proširenja utiču na nove procese, kao i da su se određena merila u međuvremenu promenlia.

Poglavlja 23 i 24 su se, napominje Joksimović, pokazala kao najkompleksnija i sada se ona otvaraju prva, a zatvaraju poslednja. 

Ona je rekla i da EU više ne želi da "uvozi" bilateralna pitanja kao što je tema Kipra i očekuje, kada se govori o granicama, da se pre punopravnog članstva to reši bilateralno ili arbitražom. 

Grubješić: Možemo i pre, ali 2025. ciljna godina

BEOGRAD: To što je EU Strategijom označila 2025. godinu kao rok za ulazak Srbije u EU, našoj zemlji ostavlja mogućnost i ranijeg ulaska, ali bi to za nas trebalo da bude "ciljna godina", smatra generalna sekretarka Evropskog pokreta Suzana Grubješić.

Grubješić je za Tanjug, komentarišući uklanjanje 2019. godine kao roka do kojeg bi Beograd i Priština trebalo da potpišu sporazum o normalizaciji odnosa, naglasila da se od samog početka činilo nerealno da se taj datum planira, posebno zajedno sa prelaznim merilima za zatvaranje poglavlja 23.

"Da li EU želi da se taj sporazum potpise pre 2019. ili kasnije, videćemo u periodu koji je pred nama", istakla je sekretarka i dodala da je dobro što se taj proces nije vezao za kraj mandata ove EK i EP.

Upitana da prokomentariše cinjenicu da je 2025. godina ostala u Strategiji kao moguća godina ulaska Srbije i Crne Gore u EU, Grubješić je objasnila da tu odluku tumači mozda previše optimistično. 

"Ako je to moguća godina onda možemo da uđemo u EU i pre, bolje pre nego kasnije", istakla je ona i dodala da je za Srbiju bolje da se drži te odluke, da zna šta treba da uradi, da administracija radi svoj posao, kao i da je to "naša ciljna godina ulaska".

Na pitanje da li je Srbija prošla lakši ili teži deo u pristupanju EU, Grubješić smatra da za našu zemlju nema lakših delova na putu ka EU, jer, dodaje, uvek imamo politička pitanja koja moramo da rešavamo. 

Podsetila je da je ranije u fokusu najpre bilo pitanje Haga, a da je, kada smo to rešili, "na sto stavljeno Kosovo".

"Za nas nema lakog puta - ali je savladiv, i nadam se da ćemo ga uspešno savladati", zaključila je generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji. 

Osvrnuvši se na to da nema Kosova u Strategiji u ovkirima daljeg procesa proširenja", ona je podsetila da je Španija već nekoliko puta intervenisala po tom pitanju. 

"Treba uvek da se podsetimo da postoji pet zemalja članica koje nisu priznale nezavisno Kosovo. Najglasnija je Španija, ne zbog Srbije, već zbog problema unutar sopstvene teritorije", kazala je Grubješić i dodala da Španija misli da je za Kosovo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sasvim dovoljan.

Ona je podsetila da je prošlo 18 godina od početka procesa stabilizacije i pridruživanja, kao i 15 od Solunskog samita kada je svim zemljama Zapadnog Balkana obećano clanstvo.

LDP: Strategija je istorijska šansa Srbije - bez prečica

BEOGRAD: Nova strategija za proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan predstavlja istorijsku šansu i Srbija je na potezu da pokaže spremnost da tu šansu iskoristi, smatra Liberalno-demokeratska partija.

U prvom konemtaru nakon usvajanja Strategije, LDP navodi da Srbija sada mora odlučno i efikasno da sprovede konkretne političke poteze u okviru pregovaračkih poglavlja u kojima je do sada oklevala. 

"Strategija Evropske komisije Srbiji pruža priliku da ubrza proces evrointegracija, ali nas ne oslobađa obaveza, niti nudi prečice na tom putu", ocenjuje LDP, te navodi da pregovori s Prištinom moraju dobiti novu dinamiku.

Stranka podseća i da nas Poglavlje 31 jasno obavezuje da redefinišemo svoje odnose sa Rusijom, te navodi da su izmene Ustava, najavljene za ovu godinu, osuđene na propast ukoliko ne budu imale podršku nijednog profesionalnog, ni strukovnog udruženja. 

Vladavina prava i nezavisnost pravosuđa su osnovne vrednosti Evropske unije, i isključivo su interesu građana Srbije, i tu nema prostora za kalkulisanje, uvereni su u LDP. 

Joksimović: Poglavlje 35 poslednje, sporazum pri kraju procesa



BEOGRAD: Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je danas da je u pregovaračkom okviru za Srbiju jasno navedeno da će Poglavlje 35 u pregovorima sa EU, koje se tiče KiM, biti poslednje zatvoreno i da se pretpostavlja da će pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, koji nije novina, biti pri kraju tog procesa, pred samo pristupanje. 



"Zato u Strategiji ne postoji vremenska odrednica 2019. godina", rekla je Joksimović na konferenciji za novinare odgovarajući na pitanja vezana za, u medijima pogrešno pominjanu, 2019. kao godinu u kojoj treba da se potpiše sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.



Ministarka je naglasila da sporazum zapravo treba da proizađe iz dijaloga Beograda i Prištine, i ponovila da je stav Srbije da nema nikakvog priznanja samoproglašene nezavisnosti Kosova "i da se upravo kroz dijalog traže održiva rešenja koja će dovesti do normalizacije". 



Premijerka Ana Brnabić primetila je tim povodom da je to "zamrznut konflikt" i da ne treba da se ostavi, kao što su drugi radili, sledećim generacijama.



Podvukla je da je predsednik Srbije pokrenuo temu odnosa sa Prištinom ne zbog evropskih integracija, već zbog kvaliteta života svih građana Srbije, ali i u regionu. 



"Normalizacija je u našem interesu i to pokazuje da je Srbija suštinski posvećena evropskim vrednostima i stabilnosti regiona" naglasila je premijerka.