Radiolog Kliničkog centra dobio morbile

Kako “Dnevnik” saznaje, nedavno je sumnja na bolest postojala i kod jedne doktorke iz Klinike za kožno-venerične bolesti, ali je ona imala rubeole. U Novom Sadu je do sada od morbila obolela 21 osoba, a u Vojvodini je registrovano ukupno 49 osoba obolelih od malih boginja.

Lekar Centra za radiologiju oboleo je od morbila u petak i hospitalizovan je na Klinici za infektivne bolesti i to je trenutno jedini oboleli među zaposlenima u Kliničkom centru Vojvodine.

- Preduzeli smo sve mere kako bismo sprečili širenje epidemije i zaštitili i zaposlene i pacijente. Svi zaposleni koji su vakcinisani ili su preležali morbile nastavljaju da rade, a preporuka je da osobe koje nemaju dokaz da su vakcinisane odu na bolovanje u onom vremenskom periodu u kojem je maksimalna inkubacija za bolesti malih boginja - kaže pomoćnica direktora Kliničkog centra Vojvodine profesorka dr Edita Stokić.

Kako “Dnevnik” nezvanično saznaje, lekar koji je oboleo od morbila pravio je proslavu povodom dobijanja stalnog posla, na kojoj je bilo stotinak kolega. Za sada niko od zvanica nije oboleo.

Od kako je u Novom Sadu 4. januara proglašena epidemija morbila, u Kliničkom centru Vojvodine prvo su redukovali, a potom i zabranili posete. Pokrajinski sekretar za zdravstvo docent dr Zoran Gojković rekao nam je tada da je obezbeđena izolacija u Dečjoj bolnici, kao i u Klinici za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine.

Nakon potvrđivanja ovog slučaja morbila, Institut za javno zdravlje Vojvodine izdao je preporuke i naložio mere, koje se preduzimaju u KCV.

- U Vojvodini je registrovano 49 slučajeva morbila, od kojih je u epidemiji u Novom Sadu registrovan 21 slučaj morbila. Obuhvat vakcinacijom protiv morbila povećava se još od polovine novembra, a naročito je značajno da je prvom dozom MMR vakcine vakcinisano više od 2.000 dece i da je obuhvat MMR vakcinom školske dece 95 odsto - kazali su u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.

- Prvi simptomi javljaju se sedam do 18 dana nakon inkubacije. Bolest u početku liči na prehladu sa curenjem iz nosa i blagom temperaturom. Oči mogu da postanu crvene i osetljive na svetlo. Kako bolest napreduje, obično trećeg do sedmog dana, temperatura može da poraste i do 39 i 40 stepeni Celzijusa. Javlja se ospa koja traje četiri do sedam dana. Ospa obično počinje na licu i širi se po celom telu. Male bele tačkice (Koplikove mrlje) mogu da se pojave na sluznici usne duplje u početku bolesti - objašnjavaju u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.

Rizik inficiranja virusom morbila imaju osobe koje nisu preležale  male boginje ili nisu vakcinisane protiv malih boginja. Otpornost posle preležane bolesti je doživotna. 

- Virus malih boginja se vrlo lako širi sa osobe na osobu, najčešće putem vazduha kapljicama koje se stvaraju prilikom kašljanja i kijanja ili direktnim kontaktom sa nosnim ili ždrelnim sekretom zaraženih osoba i mnogo ređe preko predmeta koji su sveže zagađeni nosno-ždrelnim sekretom. Osobe obolele od morbila najzaraznije su dva do četiri dana pre, kao i do četiri dana nakon izbijanja ospe - kažu u Institutu.

Kod malih boginja može da se javi sekundarna infekcija unutrašnjeg uha, proliv, bronhitis i blaga upala pluća. U nekim slučajevima može da se razvije infekcija moždanog tkiva. Veoma retko, virus može da prouzrokuje propadanje nervnog i moždanog tkiva. Smrtnost od malih boginja  u zemljama u razvoju procenjuje na 3-5 %, u odnosu na 0,1% u razvijenim zemljama. Najbolja prevencija je MMR vakcina, protiv morbila, zaušaka i crvenke (rubeole). Prva doza vakcine daje se deci počev od navršenih 12  pa sve do navršenih 15 meseci, a druga doza MMR vakcine daje se do navršenih sedam godina života odnosno pri upisu u osnovnu školu.

LJ. Petrović