Evropska unija danas otpakuje strategiju za Zapadni Balkan

Kako je ranije najavljeno, dan nakon toga, odnosno 7. i 8. februara, evropski komesar za proširenje Johanes Han doputovaće u Beograd i Podgoricu. Jučerašnji dan protekao je u ocenama i medijskim spekulacijama o tome šta novo pripremljeni dokument donosi regionu. Kako sada stvari stoje, po tvrdnjama onih koji su imali uvid u dokument, Srbija i Crna Gora su jedine države Zapadnog Balkana koje će u Strategiji Evropske komisije dobiti jasan kalendarski rok o mogućem pristupanju Evropskoj uniji do 2025. godine, dok se datumi za evropske integracija ostalih zemalja regiona neće spominjati. Po navodima agencije Rojters, jedna od značajnih stavki je i to što Austrija, Češka, Estonija, Mađarska, Irska, Italija, Litvanija, Letonija, Malta, Poljska, Slovenija i Slovačka žele da na godišnjim samitima EU učestvuju i lideri zapadnobalkanske šestorke i pre samog članstva tih država u EU. Zatraženo je i da zvaničnici EU mnogo češće posećuju Zapadni Balkan.

U dokumentu su Srbija i Crna Gora u fokusu i planirano je da 2025. godine uđu u EU, Albanija i Makedonija bi pregovore trebalo da otvore 2019. godine, a četiri godine kasnije i BiH. „Pregovori o pristupanju su u toku s Crnom Gorom i Srbijom. Sa snažnom političkom voljom, pružanjem realnih i održivih reformi i definitivnim rešenjima sporova sa susedima oni bi potencijalno bili spremni za članstvo u perspektivi do 2025. godine”, ističe se u konačnoj verziji Strategije Evropske komisije koja će biti objavljena u Strazburu, a prenose obavešteni izvori.

U vezi s otvorenim bilateralnim pitanjima između zemalja u regionu, tekst Strategije poručuje da se pre prijema zapadnobalkanskih zemalja u EU moraju „pronaći i biti sprovedena” definitivna i obavezujuća rešenja.

No, i pored toga ostaje još mnogo posla za sve jer, kako tvrdi izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister, šest država Zapadnog Balkana pristupiće Evropskoj uniji samo ako narednih godina sprovedu sveobuhvatne reforme. Po njegovim rečima, pristup Srbije i susednih država Evropskoj uniji zavisi od ispunjavanja strogih „pravnih, političkih i ekonomskih” kriterijuma. Dodao je da se u šest balkanskih zemalja moraju jačati pravna država, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i garantovati sloboda medija. Uz to je poručio i da se „bilateralni sukobi u regionu moraju okončati što pre”.

Uoči današnjeg značajnog dana za evropski put Srbije, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović sastao se sa šefom Delegacije EU Semom Fabricijem, koji je pohvalio napredak u realizaciji aktivnosti u okviru procesa evropskih integracija Srbije. Fabrici je tokom sastanka izrazio i spremnost da pruži podršku za realizaciju preostalih aktivnosti u okviru evropskih integracija, saopšteno je iz Stefanovićevog kabineta. Stefanović i Fabrici razgovarali su o definisanju narednih koraka koji će omogućiti efikasniju implementaciju aktivnosti u vezi s Akcionim planom za poglavlje 24 – Pravda, sloboda, bezbednost.

Nemačka, koja u EU izdvaja najviše novca za zemlje kandidate, oprezna je što se tiče prijema zapadnobalkanske šestorke.

– Jasno je da ti kandidati moraju da sprovedu još čitav niz reformi. Tako nečeg poput automatskog ulaska u EU po prethodno definisanom datumu neće biti – rekao je portparol nemačke vlade Štefan Zajbert.

Prištinski „Zeri” piše da dokument koji se bavi integracijama zemalja Zapadnog Balkana uopšte ne sadrži strategiju za Kosovo i da se čini da je deo oko Kosova „nedefinisan i da se, možda na duže staze, samo navodi status potencijalni kandidat za članstvo u EU”. I „Gazeta” navodi da je to „lošija pozicija za Kosovo nego ranije”, kao i da je to posledica toga što ne postoji jedinstveni stav unutar EU, zbog toga što pet članica ne priznaju Kosovo, ali i zbog izostanka napretka na Kosovu. Tamošnji mediji podsećaju na to da je Španija, jedna od zemalja koje ne priznaju Kosovo, nagovestila da će blokirati pokušaje Kosova da aplicira za članstvo i da je insistirala na tome da se u Strategiji Kosovo ne tretira kao država. Za svaki sledeći korak Kosova ka EU biće neophodan konsenzus svih zemalja članica o statusu Kosova kao nezavisne države,prenose izvrori iz Brisela. Takvog konsenzusa nema i pitanje je da li će i kada biti postignut.

Reakcije na dokument koji još uvek nije javni stigle su juče i iz Prištine, a tamošnja štampa tvrdi da se strategija EU za proširenje bavi najviše Srbijom, Crnom Gorom i BiH, a da o Kosovu nema mnogo reči. Kako prenose „Zeri” i prištinska „Gazeta”, u dokumentu koji će biti predstavljen danas „ne postoji strategija za Kosovo” i ono se spominje samo u kontekstu dijaloga sa Srbijom. Dodaje se da su u nacrtu dokumenta precizirani određeni rokovi, o kojima se već pisalo proteklih nedelja, a posebna pažnja je posvećena kraju 2019. godine, kada bi Crna Gora i Srbija trebalo da ispune traženo na polju vladavine prava. Radio „Slobodna Evropa” je preneo da je Evropska komisija u strategiji odustala i od ambicije da se postigne sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova do kraja 2019. godine, kako je isticano u prethodnim verzijama. U strategiji se, tvrde, naglašava da treba „hitno zaključiti sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji”.

S. Stanković