Blago vrednije i od riznice Atile Biča Božjeg

Taj podatak možda i najbolje oslikava naš odnos prema prirodi i, prema rečima Steva Čorokala, šefa čuvarske službe, menjanje svesti i edukacija ljudi su zapravo najvažniji segment rada u najmlađem Specijalnom rezervatu prirode u Srbiji.

„U fizičkom smislu, rezervat ne bi mogao da sačuva ni puk vojske, a kamoli nas četvorica koliko nas ima, ali naš cilj nije da samo stražarimo i otkrivamo ribokradice, lovokradice i šumokradice, već da radimo na tome da ih bude što manje, da ljudi nauče zašto moramo da sačuvamo ovakva područja i da nauče kako to da se najbolje uradi“, kaže Čorokalo.

On kaže da sve te zaplenjene mreže i prijave koje su podnete zbog raznih prekršaja ili krivičnih dela počinjenih u Rezervatu, zapravo nisu pravo merilo uspeha čuvanja Ritova, već da svoj rad mere kroz neke druge stvari.

Zaštićeno područje nalazi u centralnom delu Vojvodine, priobalju Tise, 7,5 km južno od ustave kod Novog Bečeja sve do 8 km severno od ušća Tise u Dunav i ukupne je površine 3.005 hektara. U ovom području obitava 177 vrsta ptica, od kojih je 150 strogo zaštićeno, 14 biljnih zajednica, 36 vrsta riba, 45 vrsta fitoplanktona i veliki broj vrsta sisara. Zaštićeno područje obuhvata kompleks ritskih staništa šume crne i bele topole, bele vrbe, vlažne livade, močvarne komplekse, otvorena vodena ogledala stalnih i privremenih bara i osam starih meandara Tise.

Kao značajan element ekološkog koridora Tise, povezivaće staništa „Stare Tise” kod Bisernog ostrva, park prirode „Jegrička” i specijalne rezervate prirode „Titelski breg” i „Carska bara”. Područje teritorijalno pripada opštinama Novi Bečej, Žabalj i Titel i Gradu Zrenjaninu.

Ritovi donjeg Potisja su istovremeno i ekološki koridor koji povezuje sve važne lokacije na ovoj teritoriji, poput Okanj bare, Rusande i Carske bare, tako da je, iz tih razloga, bilo vrlo bitno da se proglasi rezervatom prirode.

„Nakon sto godina u Ritovima se pojavio dabar i ostao nam je tu – obara drva, pravi brloge i brane i to je nešto što nam je pokazatelj da idemo u dobrom pravcu. Između ostalih retkih i zaštićenih vrsta koje su prisutne u rezervatu, moramo izdvojiti i šest aktivnih parova orlova belorepana koji su vrlo osetljivi na bilo kakve promene u ekosistemu jer su na vrhu lanca, a i dalje su tu… To su rezultati koje želimo da postignemo i to je poenta postojanja zaštićenih područja, ali tu misiju ne možemo sprovesti bez pune saradnje sa lokalnim stanovništvom i institucijama sa kojima nam se prepliću nadležnosti“, kaže Čorokalo. 

Da je dabar prisutan u ovom rezervatu prirode, vidi su na mnogo mesta uz obalu rukavaca nekadašnje Tise, gde oglodana i oborena stabla neoborivo svedoče o “zubatom dođošu”. Čorokalo kaže da je prosto neverovatna preciznost sa kojom dabar obara stabla jer tačno proceni gde će deblo pasti. Osim toga, njegova upornost i snaga su takođe zapanjujući jer je uspeo da oglođe i obori stabla koja su u prečniku imala i do tridesetak centimetara.

Iako smo pokušali da ga sretnemo, izgleda da je lepo vreme ovih dana odlučio da iskoristi za skitnju…  Inače je u ovim zimskim danima teško bilo koga sresti u Ritovima, mnoge ptica po kojima je Donje Potisje poznato, još nisu počele ni da se pakuju za dolazak ovamo, mnoge životinje se sada sigurnije osećaju u svojim brlozima i skrovištima, ali smo u jednom delu rukavca naišli na nesvakidašnji momenat mrešćenja štuke, koje su mlateći repovima lomile tanku ledenu pokoricu koja se uhvatila na površini. Zimsku idilu ovog mirnog mesta prekida tek pokoji zvuk dozivanja iz dubine ritova, ali većina stanovnika ipak čeka da prođe i ova zima…

Stara legenda kaže da je Atila bič božiji skončao u ovom kraju i da je tu  zakopano i njegovo blago.

„Mogu samo da potvrdim da smo ga našli i da ga čuvamo jer bogatsvo živog sveta koje imamo u Ritovima za nas je najvrednije“, kaže Čorokalo uz osmeh i poziv svima da dođu i vide šta je to Atila ostavio.

N. Perković