DNEVNIKOVA TEMA Društvene mreže kao poligon za širenje narkomanije

„Policija intenzivno radi na identifikaciji osoba s fotografija, kao i administratora tog naloga na Instagramu. Međutim, da ne bismo ugrozili dalji tok istrage, nismo u mogućnosti da vam odgovorimo koje konkretne mere su do sada preduzete i šta je policija, u saradnji s Tužilaštvom, do sada utvrdila”, kaže se u jučerašnjem dopisu MUP-a „Dnevniku”.

Iako je grupa ugašena, po najstarijoj postavljenoj fotografiji, zapratilo ju je više od hiljadu pratilaca.

Zabrinjavajuća je činjenica da se na fotografijama nalaze maloletne osobe koje, na primer, u ruci drže marihuanu, a u pozadini se vidi policijski automobil. Na nekoliko desetina objavljenih fotografija na Instagramu prikazani su maloletnici s nedozvoljenim supstancama, poput marihuane, tableta „ksanaksa”, praha koji je, navodno, kokain i LSD-a.

Jedan od zabrinutih roditelja kaže za naš list da ta grupa podstiče i navodi mlade na uživanje droga, što je krivično delo.

Krivičnim zakonikom propisane su kazne za proizvodnju ili prodaju opojnih droga u trajanju od tri do 12 godina. Ukoliko je u pitanju grupa ili mreža prodavaca, kazna je pet do 15 godina zatvora, za uzgajanje sleduje zatvor od šest meseci do pet godina, a za neovlašćeno držanje droge u manjoj količini za sopstvenu upotrebu predviđena je novčana kazna ili zatvor do tri godine.

Ko navodi drugog na uživanje opojne droge ili stavi na raspolaganje prostorije radi uživanja opojne droge ili na drugi način omogućuje drugom da uživa opojnu drogu, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina, a ako je navedeno maloletno lice ili više lica, ili izazvalo naročito teške posledice, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Iako se još uvek ne zna ko stoji iza profila „drogasrbija”, Tužilaštvo će, ukoliko se bude radilo o osobi ili osobama koje nisu iz Srbije, tokom dokaznih radnji morati da potraži i međunarodnu pravnu pomoć, kažu stručnjaci.

Psiholozi navode da je mladima u pubertetu privlačno sve što nije prihvatljivo i da je velika odgovornost na roditeljima i školi.

Deca na društvenim mrežama prate sve što je u trendu, a dostupni su im razni neprimereni sadržaji, i ne shvataju kakve ih sve opasnosti vrebaju na internetu. Mladi u svetu, ali i u našoj zemlji, na internetu postavljaju video-klipove na kojima se, pod izgovorom igre izazova, samopovređuju. Podsetimo na „Plavog kita” ili „Izazov: prašak za veš”, koji tinejdžere navode da se povređuju pa čak i oduzmu sebi život.

U Americi je počela da kruži nova igra među mladima. Reč je o izazovu „No lakin”, (no lackin challenge), što je američki sleng za „snalaženje u bilo kojoj situaciji koja vas zatekne”. Sudeći po video-snimcima koji se mogu pronaći na „Jutjubu”, podrazumeva prepad na žrtve uz kamere koje beleže reakciju napadnute osobe. Na snimcima tog izazova tinejdžeri jedni na druge potežu pištolje, bacaju bicikle, iznenada nokautiraju jedni druge… Reč je veoma opasnom i nasilnom primeru ponašanja.

Svaki četvrti probao drogu

Svaka četvrta mlada osoba u Srbiji je probala drogu, a svaka druga od 15 do 30 godina ponuđena je da drogu proba, pokazali su rezultati istraživanja Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti „Vita”.

Ukazuje se na to da dodatni rizik od zloupotrebe droga čine i razvijene predrasude među mladima, a to je pre svega opravdavanje podela droga na lake i teške, smatra čak 75 odsto ispitanih. Slično je i s predrasudom da se droga može uzimati povremeno i kontrolisano, što podržava čak 41,5 odsto ispitanih 

Što se tiče zastupljenosti droga, marihuana je ubedljivo najzastupljenija, sledi „ekstazi”, potom „spid”, kokain, pa heroin i ostale droge. Istraživanje je pokazalo da su mladići mnogo izloženiji riziku od droge nego devojke, s obzirom na to da čak 80 odsto njih u svom neposrednom okruženju ima nekoga ko konzumira drogu, za razliku od 60 odsto devojaka.

Psiholog Aleksandar Šibul iz Novog Sada kaže za „Dnevnik” da su deca, pogotovo tinejdžeri, skloni uticajima grupe, naročito preko socijalnih mreža, što pokazuju opasne igre na internetu.

– Kada je reč o samopovređivanju, tu se uzrok krije u poremećaju ličnosti, koji je dete razvilo u mlađem uzrastu – pojašnjava Šibul. – U slučaju mladih koji su se fotografisali s narkoticima i te fotografije kačili na društvene mreže, glavni je motiv želja da se istaknu, misleći da će time da pribave pažnju drugih. Oni misle da na neki način tako igraju ulogu jakih momaka.

Na društvenim mrežama vrebaju mnoge opasnosti, poput pedofilije na internetu, tačnije onlajn zavođenja, sekti, pristup štetnom i nedozvoljenom sadržaju, dečje pornografije, dečje prostitucije, trafikinga… Veliku ulogu ima edukacija, i u školi i van nje. Stručnjaci navode da je neophodno da roditelji imaju uvid u to šta njihova deca rade na internetu da ne bi nekome naškodila ili i sama postala žrtve negativnih strana društvenih mreža.

D. Nikolić