Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Perfektno: Koncert Filipa Tomića i Jovane Radovanović u SANU

01.02.2018. 09:51 09:58
Piše:
Foto: Youtube Printscreen

NOVI SAD: Dvadesetpetogodišnjeg kragujevačkog violončelistu Filipa Tomića, koji je završio master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu kod prof Marka Miletića, a na doktorskim studijama je u klasi prof Ksenije Janković u Detmoldu, već je upoznala koncertna i festivalska publika širom sveta.

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti priredio je ovih dana koncert sa svojom zemljakinjom, pijanistkinjom Jovanom Radovanović, koja je na doktorskim studijama u Beogradu i docent na Fakultetu u rodnom gradu.

Program su započeli Glinkinim „Nokturnom“ ispisanim na način romanse, u romantičarskoj emfazi, s rečitim pijanima i velikim gradacionim lukovima, a zaključili sa dve Bramsove mađarske igre – broj 2 i 6, koje je za violončelo i klavir aranžirao Karlo Alfredo Pjati. Od 21 igre kompozitor je orkestrirao tri i one su u toj verziji stekle veliku popularnost.

Centralno mesto na njihovom koncertu pripalo je Betovenovim delima: Varijacijama na Mocartovu temu „Bei Männern welche Liebe fühlen “ iz opere „Čarobna frula“ iz 1801. godine, koje su zadržale neponovljivu čistotu stvaralačke palete salcburškog genija uz sasvim osoben muzički govor drugog genija iz Bona, što se posebno osetilo u poslednoj, sedmoj varijaciji gde je muzičko tkivo izuzetno zgusnuto, čak i u picikato potezima. Intenzivirana je i klavirska deonica jer je i sam Betoven bio odličan pijanista.

Vrhunac koncerta postignut je u petoj (i poslednjoj) sonati u De-duru opus 102 iz 1815, tipičnog dela pozne Betovenove produkcije, koje podseća na svojevrsnu maštovito-čežnjivu tonsku poemu, s naglim promenama raspoloženja i prelepim muzičkim mislima.

Najupečatljiviji su bili u središnjem laganom stavu, sa bogatim ritmičkim, dinamičkim i zvučnim kontrastima, u slobodnom, rapsodičnom obliku.

Uz pomoć varijacionog dela neposredno su nas uveli u finalni treći stav, koji započinje fugom, a zatim, u živahnoj zvučnoj igri podsetili na kakvu trenutnu slobodnu improvizaciju, mada je tekst izuzetno složen, ali je majstorstvo kragujevačkih instrumentalista tako veliko da se dobio utisak lakog poigravanja.

A to je moguće samo kod velikih umetnika, kojima se sigurno pridružuje i Filip Tomić sa svojom pijanističkom saradnicom, postižući i perfekciju i plemenitost tona.

Gordana Krajačić

Piše:
Pošaljite komentar