Nemanja Nikolić: Prija mi interesovanje Vojvodine

Mladić rođen pre 25 godina u Kraljevu tokom karijere je imao puno problema s povredama. One su ga omele da ostvari puno više, ali je dolaskom Aleksandra Veselinovića u klub sa severa Bačke proigrao i pokazao da je reč o rasnom golgeteru. Kvalitetni nastupi bili su najbolja preporuka da 188 centimetara visoki mladić postane zanimljiv na tržištu i da za njega interesovanje ove zime pokažu naši najbolji klubovi, pa nije nemoguće da Nikolić promeni sredinu u danima koji slede.

„Počeo sam da igram u Školi fudbala Bubamara u Kraljevu, gde mi je prvi trener bio Zoran Tošić. Naglo sam izrastao i imao sam problem s tim, pa sam prebačen u redove Sloge gde sam igrao u takmičnjima mlađih kategorija. Potom sam prešao u redove Metalca, s kojim sam bio na pripremama u Milićima, gde me je primetio trener Maslovar i otišao sam u crnogorski Grbalj. Zbog problema s papirima nisam nastupao godinu dana, iako sam imao dobru sezonu u radu s trenerom Aleksandrom Nedovićem što je bilo dovoljuno da me primete ljudi iz ruskog Rostova, u koji sam otišao na probu, zadovoljio i naredne tri i po godine bio u tom klubu.“

Iako je sve lepo krenulo, situacija se nije razvijala onako kako je Nikolić priželjkivao.

„Potpisao sam ugovor pod, ispostaviće se, lošim finansijskim uslovima. Bio sam prebačen u B tim Rostova i slabo sam dobijao priliku da pokažem šta znam. Igrao sam za mladu ekipu, za koju sam na 60 utakmica postigao 30 golova i, po opštoj proceni tamošnjih medija, bio među osam najboljih mladih igrača u Rusiji. Sve to nije vredelo, pa sam rešio da prihvatim ponudu Aktobea iz Kazahstana, u kojem sam doživeo najteži period u karijeri. Stigao sam na pripreme u Belek i na prvom treningu, prilikom zagrevanja pukla mi je Ahilova tetiva. Sledila je operacija i duga pauza, ali su Kazahstanci želeli da ipak ostanem njihov član. Lečio sam se kod dr Tomasa Fruliha, lekara bundesligaša Hofenhajma i sve je bilo u redu u narednih šest meseci, ali je onda usledio šok. Putem elektronske pošte dobio sam raskid ugovora koji ničim nije bio izazvan s moje strane. I dan-danas se tužim s klubom i verujem da ću spor dobiti.“

Kojom stazom je dalje išla vaša fudbalska karijera?

„Vratio sam se u Srbiju i počeo da treniram kod Dejana Ilića na Dedinju, kada sam se upoznao s agentom Radetom Ćaldovićem s kojim sam se odmah pronašao na istoj talasnoj dužini. On je shvatio moju situaciju i uskoro mi je stigla ponuda iz Subotice koju sam prihvatio i tek tada sam debitovao u superligaškoj konkurenciji u našoj zemlji. Sve ono što mi se u karijeri dešavalo mentalno me je ojačalo, ostao sam zdrav i prav i od marta 2017. godine nosim dres Spartaka.“

U Subotici je krenulo nabolje?

„Pa, nije baš bilo tako... Najpre mi se kockice nisu složile kako treba i tek dolaskom trenera Aleksandra Veselinovića sve je pošlo uzlaznom linijom. On je uneo neke nove zahteve u način igre, sada se zna ko, šta i može da radi, a silno je doprineo uspostavljanju izvanredne hemije, koja je, između ostalog, najviše doprinela činjenici da smo na kraju jeseni osvojili treće mesto na tabeli. Pripremali smo se od utakmice do utakmice, prilagođavali svakom rivalu posebno i sistemu igre, uvek tražeći najjednostavniji način da stignemo do suparnikovog gola. Uz to, svi smo učestvovali u igri na svakom delu terena i to je bilo delotvorno. Utakmice smo dobijali na zajedinštvo, uviđajući da je uspostavljena hemija veoma bitna stvar.“

Jednu od najvećih pobeda ostvarili ste u Novom Sadu, kada ste Vojvodinu pobedili s pet golova razlike.

„Bili smo u naletu i na teren smo tada istrčali puni elana i motiva i lagano dobili susret. Bili smo fenomenalno taktički pripremljeni i jedino mi je žao što na „Karađorđu“ nije bilo više gledalaca. Siguran sam da vojvođanski derbi to zaslužuje, ali, šta da se radi, tako je kako je.“

Spartak je ostao bez perjanice Đorđa Ivanovića, Stefana Hajdina i Aleksandra Radovanovića. Da li su vas ti transferi iznenadili?

„Očekivao sam da će ekipa iz jesenje polusezone početi da se osipa. Spartak od toga živi, tačnije od stvaranja i prodaje igrača i nekako je normalno da klubovi koji imaju veće ambicije kupuju naše igrače. Dobro je što opet imamo odlične omladince, koji su, pre dva dana, pregazili rumunski tim Gaz Metan, dokazujući vanserijski talenat.“

Da li je moguće da i vi u narednim danima napustite Suboticu?

„Prija mi interesovanje naših velikih ekipa, a znam da je veoma dobra polusezona iza mene. Na ceni je ponovo kvalitet, iako je i statistika sportistima veoma važna. Najotvorenije zanimanje da me vidi u svojoj sredini pokazala je Vojvodina, a meni interesovanje iz Novog Sada prija i lepo je čuti da je tako. To potvrđuje da sam na dobrom putu.“

Da li to znači da bi ste mogli da promenite klub?

„Moguće je još ove zime, iskreno voleo bih da se to dogodi. Vreme je za nove izazove u karijeri i treba krenuti dalje, voleo bih da se Vojvodina i Spartak dogovore. Naravno, ta ponuda treba da bude po ukusu Subotičana, jer se oni pitaju, a zakoni tržita su jasni i precizni. Lično, izazova se ne plašim, vidim da u Voši duvaju neki novi vetrovi i verujem da bih mogao da pomognem u ostvarenju ambicija koje novosadski fudbalski velikan ima“, naglasio je Nemanja Nikolić.

Tekst i foto: Aleksandar Predojević