Na obradi kredita banke zgrnule 100 miliona evra za 15 godina?
NOVI SAD: Apelacioni sud u Beogradu doneo je prvu pravosnažnu presudu po kojoj banka nema pravo da naplaćuje trošak obrade kredita, odnosno proviziju za obradu kredita.
Klijenti koji vraćaju kredite uz takav trošak mogu se obratiti sudu, ali ne i obavezno očekivati istu presudu – kod nas sudska praksa tu nije ujednačena.
Tek kada se o tome izjasni Vrhovni kasacioni sud i ako prihvati pomenutu presudu, i drugi klijenti koji su u sličnoj situaciji mogli bi biti sigurni u vraćanje novca od provizije.
A šta se zapravo dogodilo?
U rešenju objavljenom na portalu Udruženja za zaštitu bankarskih klijenata „Efektiva” navodi se da je tužena banka neosnovano naplaćivala proviziju na ime obrade kredita.
To je prva konačna presuda Apelacionog suda u Beogradu doneta po tom osnovu – pre toga je dve iste doneo Viši sud u Somboru, kaže predsednik „Efektive” Dejan Gavrilović.
Prema njegovim rečima, presudom je utvrđeno da je odredba ugovora kojom je ta naknada ugovorena ništavna.
Suprotna je Zakonu o obligacionim odnosima, koji kamatu definiše kao jedinu cenu kredita. Banke u Srbiji su na taj način u poslednjih 15 godina zaradile više od sto miliona evra. Samo stambenih kredita u Srbiji trenutno ima 90.000 i prosečan je 50.000 evra, kaže naš sagovornik.
Kako je dalje rekao, prosečna plaćena provizija je jedan procenat i tu dolazimo do sume od 45 miliona evra.
Taj trošak je fiktivan, a ne stvaran. Recimo, banke su za kredit od hiljadu i 10.000 evra imale isti posao, a naplatile su po jedan odsto i na prvom zaradile deset evra a na drugom 100, zaključuje Gavrilović.
Po rešenju objavljenom na veb-sajtu „Efektive”, tužena banka je obavezna da klijenta obešteti s 3.689 švajcarskih franaka s kamatom, počev od 2006. do 2012. godine, a na ime provizije koju je neosnovano naplaćivala.
Gavrilović podseća na to da je Narodna banka Srbije nedavno poslala dopis bankama u kojem ih upozorava na to da trošak obrade kredita ne mogu naplaćivati u procentualnom iznosu, odnosno da to ne može biti zamena za nižu kamatnu stopu.
Pravo na vraćanje provizije imaju svi korisnici kredita koji su proviziju platili, bez obzira na to da li su pravna ili fizička lica i o kojem kreditu se radi.
Pravo na tužbu ne zastareva, a klijenti mogu tužiti i tražiti vraćanje novca i ako su kredit već otplatili.
To nije prvi put da klijenti iz Srbije traže pravdu pred sudovima. Već nekoliko godina oni koji vraćaju stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima traže preko svojih udruženja, poput „Efektive”, da im se oni preindeksiraju u evre po kursu na dan kada su ih podigli, zbog enormnog skoka franka, a o rizičnosti zaduživanja u francima banke kod kojih su se zaduživali su ih malo ili nimalo obavestile.
Pojedini od njih su pred našim sudovima dobili sporove, dok drugi nisu. Slučaj s provizijama je veoma sličan. Sudska praksa je različita: oni koji danas podnose tužbu, mogu dobiti poresudu u svoju korist, ali i ne moraju.
A o tome šta bi mogli očekivati, advokat iz Novog Sada Gojko Aleksić kaže:
Trebalo bi pokrenuti postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom u Srbiji, savetuje on.
Tek ako bi ta naša najviša sudska instanca donela odluku da je pomenuta presuda u korist klijenta obavezujuća ubuduće, i drugi klijenti koji su u istovetnom problemu mogli bi dočekati presude u svoju korist, poručuje novosadski advokat.
Koliko bankarski klijenti iz drugih zemalja tuže banke i jesu li troškovi obrade i razne provizije uobičajena praksa? U regionu tužbe pljušte, a u razvijenom svetu…
Klijent tamo plaća kamatu i daje odgovarajuće sredstvo obezbeđenja, poput zaloge ili hipoteke, kaže dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu.
Kako dodaje, druge troškove, poput provizija, banke kod nas pravdaju time da je ovo tržište rizičnije nego ona razvijena.
Gavrilović smatra da su banke na svim kreditima kod kojih su zaračunale i naplaćivale proviziju u prethodnih 15 godina kod nas zaradile više do sto miliona evra.
„Efektiva” poziva klijente da tuže banke, a pravna pomoć je besplatna.
D. Vujošević