Tema Dnevnika: Problematično novo rešenje dostave sudskih poziva

Mogućnost takve dostave službene pošte uspostavljena je „tehnološkim uputstvom” JP „Pošta Srbije”, koje reguliše prijem i uručenje pisama u sudskim postupcima, kao i upravnom postupku, a koje je doneto pre nekoliko meseci, kako se  navodi u samom aktu „na osnovu ugovora JP ’Pošta Srbije’ o poslovnoj saradnji s Visokim savetom sudstva”, iako nije poznato da je propisana obaveza neprekidnog prisustva na adresi, privatnoj ili službenoj. Po proteku petnaest dana od ostavljanja obaveštenja u vaše poštansko sanduče, smatra se da je dostavljanje izvršeno.

Mnogi građani i ne znaju da je taj akt donet pa ih mogu zateći razna iznenađenja, pogotovo ako se ima u vidu da su u toku masovni postupci ozakonjenja građevinskih objekata. 

S druge strane, advokati su se preko svojih komora obratili Visokom savetu sudstva i direktoru JP „Pošta Srbije”, tražeći izmenu „tehnološkog uputstva“ i da se, kao što je bilo pre njegovog donošenja, ostavi rok od pet dana za preuzimanje pisama u pošti. Problematična je, kako navode advokati, i dostava na način da vam pošiljku zakucaju na vrata, pa se to smatra uručenim, bez obzira na to da li ste odsutni zbog bolničkog lečenja, neke tragedije, ili uopšte živi.

Za advokate je sporna i mogućnost konstatovanja da su primili poštu preko poštanskog pregratka, a da se to nije desilo. Zanimljivo je, takođe, da se na povratnici potpisuje poštar, a trebalo bi da se potpiše lice navedeno kao primalac. Princip uspostavljen „tehnološkim uputstvom” je, kako objašnjavaju advokati, da pravosudni organi u sudskim postupcima i državni organi u  upravnim postupcima, čim neko pismeno daju poštaru ili dostavljaču, to smatraju uručenim, a da li je to do vas stiglo, to je vaš rizik.

Zatečen rešenjima „tehnološkog uputstva”, kao i činjenicom da je uopšte doneto, bivši sudija Momčilo Bulatović kaže za „Dnevnik” da je dostava pismena u sudskim i upravnim postupcima regulisana procesnim zakonima, Zakonikom o krivičnom postupku, Zakonom o parničnom postupku, Zakonom o prekršajima, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju i Zakonom o opštem upravnom postupku. Zakoni se, kako naglašava, ne mogu menjati tehnološkim uputstvima. 

"To nezakonito postupanje u pogledu dostava tiče se svih jer se jednim tehnološkim uputstvom ruši zakon, elementarni postulati koji su godinama ustanovljeni procesnim zakonima – ističe Bulatović. – To je jednostavno jedan cirkus koji ugrožava prava i slobode građana i rad advokata. Posledice nakaradne primene nakaradnog rešenja mogu biti veoma ozbiljne po građane jer se daje mogućnost da ne znate, da ne budete obavešteni šta se radi u upravnom postupku u kojem ste stranka."

Po njegovoj oceni, neko može na osnovu takve (ne)dostave protumačiti da izbegavate prijem poziva, da bežite, pa da odluči da se vaše prisustvo obezbedi nekom težom merom. Možete propustiti zakonom propisane rokove, u parnici izgubiti ozbiljne sprove, da budu usvojeni tužbeni zahtevi zbog vašeg izostanka, da se protiv vas donesu presude zbog propuštanja…

Advokat dr Slobodan Stojanović ukazuje na to da se dešava i da dostavljač vrati pošiljku, a da ne ostavi obaveštenje da je pokušano dostavljanje, odnosno da napiše da je pošiljku zakucao na vrata, iako nije, pa građanin ili njegov pravni zastupnik i ne saznaju za poziv za ročište, glavni pretres ili za neku odluku koja može biti i od životne važnosti.

" To ne da je kršenje ljudskih prava, to je kršenje civilizacije, da ne kažem da je kršenje ljudskog uma da se smatra da ste primili nešto što niste primili! To je protivustavno, protiv razuma, protiv svega – ogorčen je Stojanović, i ističe da je veliki broj pritužbi advokata zbog takve (ne)dostave, a da je i lično pretrpeo drastične posledice."    

Takva vrsta „efikasnosti” u dostavi pošiljki može umnogome predstavljati problem za zaštitu ljudskih prava u Srbiji, posebno prava na pravično i fer suđenje, ukazala je Advokatska komora Srbije još u vreme dok ju je predvodio Dragoljub Đorđević. „Primenom” „Tehnološkog uputstva o prijemu i uručenju sudskih pisama” potpuno bez uticaja stranke u postupku i suprotno jasnim imperativnim zakonskim normama o obavezi ličnog dostavljanja, mogu biti propušteni mnogi prekluzivni rokovi, što može, kako je naveo Đorđević, prouzrokovati nesagledive posledice za građane Srbije. 

Reagovala je i Advokatska komora Vojvodine, kao i Advokatska komora Beograda, kako krilo koje predvodi Jugoslav Tintor, tako i drugo, koje za predsednika priznaje Vladimira Gajića.

Advokat Tintor kaže da su se advokatske komore Beograda i Srbije odmah obratile dopisima predsedniku Visokog saveta sudstva, kao i direktoru JP „Pošta Srbije”, tražeći da preispitaju svoju odluku da način dostave sudskih pisama uređuju putem tehnoloških uputstava, imajući u vidu da sami procesni zakoni jasno predviđaju proceduru dostave, te ukazujući na to da se zakoni ne mogu menjati nikakvim tehničkim uputstvima. Tintor smatra da se novim rešenjem dostave po „tehnološkom uputstvu” pokušava postići efikasnost u samom postupanju, a da će se napraviti brojni i veliki problemi jer se potpuno prenebregava da se pošiljke dostavljaju u radno vreme, kad su advokati uglavnom na suđenjima, a građani, zbog svojih poslovnih i privatnih obaveza, na raznim stranama.

" Ranije su bile najnormalnije dostave tako što vam je, ukoliko ste odsutni, ostavljen rok od pet dana da u matičnoj pošti preuzmete pošiljku, što je, po meni, odgovarajući i dovoljno efikasan način – naveo je Tintor. – Sada imate situciju da vam se, u zavisnosti od toga koja je vrsta pošiljke u pitanju, praktično ostavlja obaveštenje da to možete podići kod pošiljaoca pa ukoliko vam stiže neka odluka iz suda u Nišu ili u Užicu, tu pošiljku biste morali da preuzmete tamo, što je skopčano s nesagledivim problemima."

Vraća se petodnevno čekanje poziva u pošti?

Krajem prošle nedelje je zbog „tehnološkog uputstva” održan sastanak predstavnika Visokog saveta sudstva i Advokatske komore Srbije. Predstavnica AKS-a u tim razgovorima Zora Dobričanin Nikodinović ocenjuje da se krenulo u dobrom smeru.

"Saglasni smo u tome da nijedna pošiljka ne može da se vraća pošiljaocu odmah nakon pokušane dostave i da u svim postupcima pošiljke pre vraćanja pošiljaocima moraju da čekaju primaoca u pošti pet dana kao što je to bilo i uvek – navodi Zora Dobričanin Nikodinović, i dodaje da će Advokatska komora Srbije dostaviti svoj predlog izmena teksta „tehnološkog upustva” u skladu s Ustavom Srbije i većim procesnim zakonima. – Nakon što rešimo problem prijema pošte, moramo rešiti i novonastali problem u vezi s pošiljkama koje mi šaljemo, a imajući u vidu neprihvatljivu novu sudsku praksu apelacionih sudova."

Po njegovim rečima, niko nije dužan da sedi na adresi svog boravišta ili poslovanja dvanaest sati dnevno ne bi li sačekao neku pošiljku koja bi mu mogla biti upućena, a da je ne može, kao što je to bilo uobičajeno, preuzeti u najbližoj pošti.

To sve se pokazuje kao realan problem koji drastično usložnjava postupak dostave iako na prvi pogled deluje da ga uprošćava. Potrebno je, smatra Tintor, preispitati „tehnološko uputstvo”, da li je uopšte funkcionalno uređivati način dostave na takav način jer sve što na kratke staze olakšava dostavu, na duže staze pravi problem u ostvarenju prava građana. Po Tintoru, samo je kratkoročan rezulat to što će se dobiti neka količina odluka u okviru kojih je nešto navodno uredno dostavljeno, a u stvari adresanti nisu primili pošiljke i nisu upoznati s njihovom sadržinom.

J. Jakovljević