Državne subvencije i visina plate: Borba za petinu više od minimalca
NOVI SAD: Od kraja 2015. godine, kada je na snagu stupio Zakon o ulaganjima, država je s investitorima zaključila 41 projekat od posebnog značaja.
Od toga je u 2016. godini potpisano 20 ugovora, a lane 21. Njima su odobreni državni podsticaji od 132,22 miliona evra uz obavezu da zaposle najmanje 24.089 novih radnika. To znači da je država u proseku investitorima davala 5.489 evra po zaposlenom.
Od ukupnog broja ugovora, s domaćim investitorima potpisano je šest, a visina podsticaja bila je 4,94 miliona evra i s obavezom zapošljavanja 947 novih radnika. To je 5.150 evra po radniku.
Sa stranim investitorima potpisano je 35 ugovora o dodeli novca, a vrednost podsticaja bila je 127,28 miliona evra. Predviđeno je zapošljavanje 23.142 novih radnika, što je 5.500 evra po radniku.
Ministar privrede Srbije Goran Knežević ističe da će se praksa subvencionisanja investitora nastaviti jer, kako objašnjava, „nema bilo koje zemlje koja je po privrednoj snazi kao Srbija, a da se razvila bez stranih investicija”. Dodao je da se subvencije u proseku vraćaju posle 16 meseci.
Subvencije investitorima, bez obzira na to da li je reč o stranim ili domaćim, same po sebi nisu sporne, ali je za sindikate i same radnike sporna visina plate koja im se za rad kod stranih i domaćih gazda isplaćuje. Naime, oni smatraju da bi nove gazde trebalo da isplaćuju veće plate radnicima, s obzirom na to da im država daje subvencije po radnim mestima.
Međutim, ministar Knežević objašnjava da država, koja iz budžeta daje subvencije, ne može mnogo uraditi za veće plate.
Država se može umešati utoliko što kroz ugovore s investitorima u jednom članu predviđa da plate moraju biti 20 odsto više od minimalne zarade, dok je ostalo pitanje tržišta, rekao je Knežević.
Od početka ove godine minimalna zarada povećana je na 143 dinara po radnom satu. Ta 143 dinara su minimalna neto zarada, ali na nju se obračunavaju porezi i doprinosi.
Država jeste povećala neoporezivi iznos zarade s 11.800 na 15.000 dinara, ali i dalje je ostalo neto i bruto minimalna zarada. Kada je neto minimalac 26.312 dinara, kao što je to slučaj sada u januaru, onda je bruto minimalna zarada 35.395 dinara, što znači da razlika od 9.083 dinara ide državi.
Procenjuje se da oko 400.000 zaposlenih u Srbiji mesečno prima minimalnu zaradu.
Kada početkom narednog meseca dobiju platu za januar, oni očekuju da u koverti bude najmanje 26.312 dinara, jer im jer toliko zagarantovano, a da li će tako i biti, ostaje da se vidi. Gazde su bile zadovoljne odlukom države da se neoporezivi iznos zarade pomeri na 15.000 dinara, a da li će nakon toga ispoštovati i radnike i isplatiti im zakonom utvrđenu minimalnu cenu rada po času, znaće se tek 26. marta, za kada je Republički zavod za statistiku najavio saopštenje o visini prosečne januarske neto zarade u Srbiji.
Gazda uvek računa taj bruto iznos kada priča o minimalnoj zaradi koju isplaćuje zaposlenima, a nikada ono što oni dobijaju u džep. Bruto minimalac koji gazda računa je mnogo više od onih 20 odsto koliko država može od investitora da traži prilikom zaključivanja ugovora o subvencionisanju radnih mesta i nije jasno da li se taj procenat odnosi na neto ili bruto minimalnu zaradu.
Tokom cele ove godine minimalac će iznositi 143 dinara po radnom času, ali to ne znači da će zaposleni svih narednih meseci primati neto minimalnu platu od 26.312 dinara jer ona zavisi isključivo od broja radnih sati.
Tako će taj iznos imati još samo u maju, avgustu i oktobru, dok će ostalih meseci dobijati manje novca u koverti.
Već narednog meseca, koji ima 160 radnih sati, minimalac će biti u neto iznosu od 22.800, a bruto 30.499 dinara.
U martu ima 176 radnih sati, pa će neto minimalac iznositi 25.168, a bruto 33.763 dinara. April će imati 168 radnih sati pa će samim tim minimalna neto zarada biti manja i iznositi 24.024 dinara, a bruto 32.131...
LJ. Malešević