Miščević: Srbija podržava princip regate u pristupanju EU
BRISEL: Šefica pregovaračkog tima Srbije, Tanja Miščević, predstavljajući iskustva naše zemlje u pregovorima sa EU, ukazala je da se najveća specifičnost u tom procesu ogleda u pregovaračkom poglavlju 35.
Miščević je, na predstavljanju publikacije "Analiza merila za Crnu Goru kroz poređenje merila za Hrvatsku i Srbiju", rekla da to nije poglavlje o Kosovu, već poglavlje kojim se prati sprovođenje svega što je dogovoreno u dijalogu o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.
"S EU ne pregovaramo o statusu Kosova jer je EU statusno neutralna, imajući u vidu stav pet članica koje nisu priznale nezavisnost Kosova, nego sa Prištinom dogovaramo normalizaciju odnosa", pojasnila je Miščević, preneo je portal Juropijen vestern Balkans.
Ona je istakla da Srbija ne podržava princip koji podrazumeva grupno pristupanje EU, već princip regate, ukazujući da je važno pratiti šta susedi rade u procesu pristupanja.
"Pregovarački proces je danas složeniji i počiva na novom pristupu koji je više usmeren na konkretne rezultate, a specifičnosti pregovaranja s državama kandidatima ukazuju na potrebu individualne procene napretka", poručio je ministar evropskih poslova Crne Gore Aleksandar Andrija Pejović
Analiza je izrađena u okviru projekta „Jačanje kapaciteta crnogorske uprave za proces pristupanja EU i instrument IPA II“, koji finansira EU, podseća portal.
Pejović je podsetio da je sistem merila prvi put uveden nakon otvaranja pregovora Turske i Hrvatske s EU, a da je Crna Gora, uvođenjem privremenih merila, uz početna i završna dobila još dodatne obaveze u pregovorima.
Naglasio je da je Crna Gora spremna da do kraja godine dobije i završna merila za ta dva poglavlja, i time zaokruži još jednu fazu pregovora.
„Proces pregovora više nije isti kao ranije i počiva na novom pristupu, usmeren je više na konkretne rezultate, a od države kandidata se očekuje da, i prije nego stupi u članstvo, funkcioniše kao članica EU. Nije lako godinama prije nego ste članica funkcionisati na taj način jer nemate sisteme, institucije ni fondove koji su na raspolaganju državama članicama“, rekao je ministar.
On je ukazao na značaj regionalne saradnje u procesu evropske integracije, podsetivši da su Crnoj Gori mnogo pomogla hrvatska iskustva koje su kolege delile od samog početka pregovaračkog procesa, kao što to i Crna Gora danas radi s kolegama iz Srbije.
Član hrvatske pregovaračke grupe za poglavlja 23 i 24, Kristian Turkalj, ocenio je da, konačno, od države kandidata zavisi koliko će brzo pregovarati s EU, ali da treba imati u vidu i širi kontekst, odnosno situaciju u državama članicama EU.
"Ključ će biti u dinamici pregovora i ispunjavanju merila. To su glavna načela i tu vidimo glavne razlike u pristupu, sad su uvedena privremena merila za poglavlja 23 i 24. Važno je da fokus bude na vladavini prava, i činjenica da su sva poglavlja vezana za 23 i 24, usložnjava stvar", rekao je on.
Turkalj je istakao da je ispunjavanje merila korisno zbog suštinskih promena u društvu i koristi koje donose građanima država kandidata. Podsetio je da su pregovori Hrvatske i EU trajali 5 godina i 8 meseci, a da je tokom tog perioda doneseno 370 zakona i 1133 podzakonska akta.
