Za ranije sazrevanje „krivci” gojaznost, hrana s aditivima...
U poslednjih nekoliko godina primetan je sve raniji početak polnog sazrevanja kod dece. Kod devojčica je ta pojava zabeležena i mnogo ranije, ali kod dečaka je to novost, koja je iznenadila mnoge stručnjake.
– Brojni faktori utiču na rast i razvoj kod dece: stanje uhranjenosti, genetski činioci, hormonski status i slično – kazala je pedijatar-endokrinolog dr Ivana Vorgučin – Pojava ubrzanog sazrevanja se danas najviše obrazlaže uticajima gojaznosti među decom, brojnih faktora iz spoljašnje sredine i hemikalija iz okruženja, kao i hrane s povećanim sadržajem aditiva i hormona.
Po rečima naše sagovornice, veoma je važno utvrditi da li se radi o ubzanom sazrevanju ili o pravom preranom pubertetu. Kod devojčica je rast grudi prvi znak puberteta, a ukoliko se javi pre osme godine, to je znak da traba uraditi ispitivanje. Kod dečaka se kao prvi znak puberteta javlja porast volumena testisa, i to nakon devete godine. Ako se ta pojava primeti pre, ona zahteva endokrinološko ispitivanje i ako se utvrdi postojanje preranog puberteta, potrebno je lečenje.
Endokrinološko ispitivanje
Kako kaže naša sagovornica, roditelji mogu uticati na pojavu ranog sazrevanja kod dece. Potrebno je da se deca hrane zdravo, da budu fizički aktivna i imaju normalnu telesnu težinu. Takođe bi bilo dobro, koliko je to moguće, izbegavati hranu s aditivima, meso i mesne prerađevine čije poreklo i način uzgajanja se ne zna. Decu ne treba izlagati hemikalijama, plastici i higijenskim sredstvima. Ukoliko se pojave prvi znaci preranog puberteta, najbolje je da se roditelji obrate pedijatru i prođu endokrinološko ispitivanje.
– Pojačano znojenje i pojava dlačica pubično i pod pazuhom kod dece u ranom uzrastu su vrlo česta pojava – rekla je dr Vorgučin. – Ako nema porasta grudi, odnosno testisa, radi se o izolovanoj pojavi pubične ili pazušne maljavosti zbog, vrlo verovatno, konstitucionalno ubrzanog sazrevanja. Ukoliko se kod te dece ispitivanjem ne utvrdi postojanje preranog puberteta, potrebno je samo dalje praćenje rasta i razvoja.
Kako kaže dr Ivana Vorgučin, kada roditelji primete prve znake puberteta kod svog deteta, potrebno je da se jave pedijatru koji će dete dalje uputiti predijatru-endokrinologu. Vrlo su važni podaci iz porodične anamneze, o telesnoj visini roditelja i početku puberteta kod njih. Devojčice češće ulaze u prerani pubertet i u najvećem broju slučajeva razlog je nepoznat. Kod dečaka s preranim pubertetom je obavezno uraditi profilni rendgenski snimak i magnetnu rezonancu glave radi isključenja intrakranijalne tumorske promene kao uzroka preranog puberteta.
– Da bi se uspostavila dijagnoza preranog puberteta, pre svega je neophodno uzeti dobru anamnezu, pregledati dete i videti da li je visina iznad proseka u odnosu na vršnjake – kazala je dr Ivana Vorgučin. – Zatim se urade hormonske analize, rendgenski snimak leve šake i doručja i procenjuje se kakvo je koštano sazrevanje. Potrebno je uraditi i ultrazvuk unutrašnjih genitalija da bi se videlo da li su jajnici aktivni. Lečenje preranog puberteta se sprovodi davanjem hormonskih injekcija na svakih 28 dana radi zaustavljanja, odnosno nenapredovanja puberteta. Nakon prestanka lečenja, odnosno davanja hormonskih injekcija, dolazi do daljeg pubertetskog razvoja. Ukoliko se dete ne leči, dolazi do daljeg ubrzanja polnog sazrevanja, ubrzanja koštanog sazrevanja i porasta telesne visine. Vrlo brzo bi rast prestao, a ta deca bi u odraslom dobu bila vrlo niska. Zna se da devojčice s preranim pubertetom u detinjstvu ranije ulaze u menopauzu u odraslom dobu.
I. Mikloši